Просветни гласник

104

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Министарству просвете у одељењу, које се бави о основној настави. Од. штете је, и за осуду је, што, особито најбољи и најснремнији наставници народних школа, наиуштају струку, за коју су се нарочито спремали, и у којој су показали успеха, па прелазе у друге — за које немају стручне спреме, те им, према томе, ни успех у новим струкама, у најбољем случају г не може бити онакав и онолики, кабав би био, да су остали у својој струци. Зато, да би се избегла та штетна иојава, и по школу и по остале струке, требало би, осим свеколиких закона, и просветних и других, којима би се то нарочито спречавало, — те наставнике тако материјално обезбедити и морално уздпћи, да никад. оправдано, не зажеле промену с-воје струке и не зажале, што с-у живот свој иосветилн само народној школи и њену нанретку. под 11. Да се учлтељице ностављају и оиде, где само с потлуном коришћу по ученике могу радпти учитељи, може се само за невољу трпети; .јер је, свакојако. боље, да и учитељице радо у вишим разредима. мушких и мешовитих гакола, пего да остану без наставника. под 12. Од свих наставника у опште треба тражити, да савесно врше своје дужности, и да се одазивају захтевима и потребама школе, у ко.јој раде, без обзира на вихове личне и породичне прилике. На, ако могу све то да иснуне п свему томе да одговоре и учптељице, удате за неучитеље, онда не налазпм разлога: зашто се оне не бн задржавале у школи, све донде, док се не би појавиле озбиљне смотње и несавладљиве нренреке, са којих бн оне. у интересу школе, морале или својевољно напустити ју, илп,. службено, бити уклоњене из н>е. Јер може се десити, да баш учптељица, удата за неучитеља, буде подобнија за вршење наставничке службе, ноГо она, која је удата за учитеља. У том случају, пе само да је штета за школу, него је и неправда уклањати из школе такве учитељице. Њих, дакле, треба и после удаје остављати на месту, на којем су, или постављати на на друго, само лрема школским потребама, а без икакввог обзира на н»ихове мужеве. А учитељице, чије се личне и породичне лрилике не би поклапале са лотребама школе, у којо.ј су, или које, због тога гато су удате, не могу одговарати свеколиким захтевима и потребама, — треба, без нкаКвога обзира, уклаљати из школе, и то не само удате за неучитеље, нсго и за учитеље ; јер школа није ради наставника, него су они ради ље. А да ли су л ове наставнице за места, на којима су, или их треба са њих уклањати, — то треба да пресуђују нгколски надзорници и вшне просветне власти, водећи рачуна само о гаколи, о њеним потребама и нанретку. под. Ово је једна од најгорих половних мера, којнма се служи садашња врховна школска управа у попуњавању празннх учитељских места. Мислим, да је више штете но користи од те нрактнке, и с тога би је, као такву, требало са свим укинути.