Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДЕО

103

Али њену намеиу требало би проширити тако, да она буде и народна КЊИЖНИЦа. Таква књижница, поред школе, помагала би не само одраслијим ученицима (у впшим разредима), да им се утврде и развију знања, добпвена у школи, него би, и кад изиђу из ње, била : вечита спона измођу њпх и школе ; била бп : расадница племенптих осећања, здравих мпсли и корисних поука у народу. Корист од таквих књижница, па, по могућству, и читаоница, покрај њпх уведених, била би многострука н нензмерна. Семе просвете и науке, које је носејала и до младога, племенитога. дрвета подигла народна школа, — народна бп књижница развпла у снажно стабло, које би народу доносило очигледна плода п користи. Тада би народ заволео и своју пгаолу, која би га спремила да се може кориотитн књижнпцом, и своју књижницу, која му несумњиве користи приноси, образујући му срце и душу, ум и разум ; тада. му не би било тешко подноспти нп материјалних жртава за своју просвету, јер би увидео, како му се стоструко накнађују. нод 6. Ово би била половна мера, и као таква, већ према предњим одговорима, не би се могла препоручити, нарочито обзиром на одговор на питање цод 2. под 7. На то питање одговарам иегатпвно, као и пред овим. под 8. Та битна пзмена завиеи од коренптога нреуређења и унанређења општина, чпја је установа н народна школа онако исто, као п општински суд, прква, саннтет нтд. Према томе, начин издржавања и подизања народних школа унапредиће се упоредно са унапређењем општине, н огледаће се у школи као и у осталим, напред поменутим, општинским установама. А то унапређење извршиће се одозго, од саме државе, и потпомоћи ће се одоздо, од самога народа. Држава ће извршити то : материјалним грунисањем, „ушоравањем" села. где тога нема; катастарскпм премером п комасацијом земљишта; пољском полицијом, личном и имовном безбедношћу; доношењем' закона, да се рок во.јне обавезе знатно смањи оним војним обавезницима, који су свршилп народну школу; и врховнпм државним надзором над народним школама, који треба да је неумитан, како према унутрашњем раду наставнпка, тако и према спољашњем раду општинских и државних власти, до ко.јпх стоји правилно издржавање и подизање народних школа. А сам народ изазиваће и драговољно потпомагаће тај напредак : кад стварно осети све добре стране просвећеностн н школовања својега. Тада, народу не еамо што неће бити тешко издржавати и подизати с-воје школе, него ће, осетнвши стварне корпсти од њих, и свестан значаја. њихна, сам тражпти и помагатп их, да буду што боље и напреднпје. нод 9. Школска година треба да траје најмање пуних десет месеца, нарочито обзиром на много црквене и народне празннке, и разне непредвп"ђене догађаје, због којпх школа доста дангуби преко године. — и да заузме време од 1. септембра до краја јуна. У садашњим незгодним и несређеним вриликама сеоскпх општпна могао би се трпети увећан летњи распуст, с тим, да то вреди само _за оне сеоске школске општнне, којима је тај устунак доиста потребан; али у толнко интензнвнији да буде рад, док деца иду у школу. У том случају тај рас-иус.т бн трајао од 15. јуна до 15. септембра. нод 10. Спрема наставника народппх школа треба да буде таква, да им даје само права на места у тим школама, а осим њих још само изузетно: у њихну надзорништву, ношто положе нарочите за то установљене испите; у учитељским школама, по нарочпто испуњеним погодбама, а тако ис-то и у