Просветни гласник

202

ИРОСВЕТ11И ГЛАСНИК

ника. Показало се да се употребом грамоФона ученици ослобођавају једне од најгорих мана да у место непосредног схватања прибегавају посредном преко свог матерњег језика. Писац тражи да се ради на томе, да се по нарочитом нлану направи збирка шкодских нлатна како у погледу избора дица чији изговор треба узети тако и у погледу градива које нам платне дају. Поред других прилога, који су или мањег општег интереса шш су скопчани за докадне прилике, ова свеска доноси још и распис аустриског министарства нросвете о увођењу веџбања у гађању на средњим и учитељским гакодама. Овај је распис врло темељно израђен и може посл.ужити као углед. РасЈадодЈбсИе 2еИипд. 40. Јћ§. Кг. 2. Чланак Д-р Р. Даубеа „ ИЂег ЗИззег/о/де гт Пп1егггсМ Лег МиИегзргасће" заслужује озбиљну пажњу наставника матерњег језика. Сасвим правило оцењује као најбитнији разлог неуспеху у наставп матерњег језика неспрему наставника, јер још и данас посгоји мишљење да наставником матерњег језика може бити свако који је школован н без нарочите припреме за тај иосао. Настава матерњег језикл срозала се на прилепак уз наставу класичних или модерних језика па чак и еасвим несродних предмета. Други један од знатнијих раздога неуспеху наставе матерњег језика лежи у томе, што се она још крсће у граматичком Формадном правцу заборављајући на основицу, коју су данас примиле све гране наставе, — схваћање садржине речи, реченица и њиховог значења. У место тога настава се испуњује готово искључиво шупљим писменим веџбањима, без ослонца на усмену садржајну страну језика. Даљи један разлог види писац у недовољној сурадњи наставе у другим предметима. Настава у другим предметима и не помишља колико она може и треба да придонесе познавању и употреби матерњег језика. Кад се буде настава матерњег .језика тако ре#ормисала, да смисао речи, садржина језиковних облика постане полазном и централном тачком онда се можемо надати већем успеху њеном. На другоме месту расправља се питање о наставном алану и организацији стуињева у народној школи. До сада се заборављало да се питање о броју ступњева (разреда) из колико треба да се састоји народна школа не може правилно решити ако се не узме у обзир образовна моћ деце тога узраста. Број разреда народне школе може само да издвоји на већи или мањи број делова онај рад који је опредељен васпитним циљем како је он ограничен узрастом, моћи схватања и обимом искуства васпитаника. Само онда, дакле, може бити речи о здравој организацији стуињева у народној школи, кад се повећањем ступњева не буде прекорачивао наставни план, који је опредељен крајњим степеном сазнања и искуства васпитаника. Наставник. Ењига XXII јануар—Фебруара 1911. Чланци и расправе: Трусна катастрофа у Туркестану— Јележо МихаиловиИ. Школа и дисцинлина (превод) — Ј. Марјапски. Рад у школи и за школу: Здравље у школи — Ј. МиодраговиА. Новине из науке и наставе : Прилози за нознавање кретацејске Формације у Србији — д-р Влад. К. ПетковмА.