Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДЕО

107

Господине наче*лниче, Туроманова грчка граматика је добра, потпуна (и облици и синтакса) и потребна кљига (употребљава се у нашој богословији, у карловалкој и новосадској гимназији, у Дрно.ј Гори, а и лриватно) и треба .је штампати. Докле ће се та кгвнга употребљавати, с.тоји до тога. кодико ће се примерака те ваиге штампати. Молим да мп се не шаље примерак те књиге. 8. јуна 1910. год. у Београду. С поштовањем Јанко Лткић. ГхЛавном Просветном Савету, Главни Просв. Савет упутио је (14. јуна 1910. год. СБр. 107). Грчку Граматику Др. Јована Туромана г. Јанку Лукићу, г. Веселину Чајкановићу и мени, с питањем: треба ли ту кн.игу прештампати, и ако треба, у колико примерака, кад је годишка иотрошња 100 примерака? Како ми је г. Лукић рекао. да је он своје мишљење о томе већ поднео, и како, према томе, заједничког реФерата не може бити, то ћу и ја своје мишљење, овако засебно, поднети. По моме мишљењу, ову граматнку треба прештампати, само би се. при томе, без велике штете могли избацити одељци »Грчки речник за примере у синтакеи« и »Таблица за понављање«, што чини 24 листа велике осмине. Управо. ово издање (од 1896. год.) требало би да се врати на стару меру и да буде онако. какво .је било издање од 1886. године. Како је, према иввештају Државне Штампарије, потрошња ове књиге годишње 100 комада, то би је требало прештампати у 1000 примерака, да би је било бар за 10 година, јер је оваква пздања тешко чешће приређивати. Главном Просв. Савету захвалан на поверењу. 15. августа 1910. год. Веоград. Илија Ладевић, нроФ. II. беогр. гимназије. Г^лавном Просветном Савету, Према, одлуци Главног Просветног Савета имао сам и ја част да будем одређен за реФерента о Грчкој Граматици г. Јована Туромана, чије је последље издање растурено, и која треба да буде поново прештампана. О овој ствари часг ми је поднети следећи извештај. У нашим су се средњим школама употребљавала до сада два уџбеника: Граматика г. Јована Туромана (Грчка Граматика, напнсао Др. Јован Туромаи 2 , Београд, 1896), и Граматика г. Василија Ђерића (Облици старога грчкога језика, написао их проФ. Вас. Ђерић, у Биограду, 1905.). Ако се оба уџбеника упореде опазиће се међу њима, у квалитету, разлика, коју ја овде само нотирам, не могући се упуштати да о њој исцрпније говорим. Г. Ђерићева граматика је модерна у најлепшем смисду ове речи, и по уложеном труду, по оригиналности, по својој научној и педагошкој вредности заузима она једно од првих места међу нашим школским уџбеницима. Што се тиче граматике г. Туромаиа, она по своме квалитету. не изостаје у гдавном иза немачких и аустриских шкодских граматика, али баш због тога она има и доста негативних особина које су заједничке са том немачко-аустријском граматиком вудгатом. У њој има доста података који су у школској граматици непотребни, диспозиција није увек најбоља, пма најзад читава серија тврђења и објаш-