Просветни гласник

108

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

н>ења Еоја је модерна наука одавно с.тигматизирала као нетачна. Према овоме ја, са својим скромннм исвусгвом, дајем свој гдас за граматнку г. Ђерића, и кад би се само са овим могла да реши ствар, ја се не бнх устезао да г. Ђерн&еву граматику преддожим Главном ГГросветном (Завету за школскн уџбеник. Ствар, међутим, ипак није тако нроста. Г. Ђерићева граматика није довршена; у њој се не говорн о Хомеровом и Херодотовом дијалекту, у њој нема нелог другог дела, синтаксе. Према томе она и ако је за почетак изврсна, и пеизоставпа, није ипак довољна за целокупну наставу. Из тога једнног разлога ја се у нринципу морам сложити-са г. г. кореФерентима да се од г. Туроманове граматике може приредити ново издање. На тај би начпн у нашим средњим школама п надаље остао зШиз дио, и питање о грчком уџбеннку биће, по моме мишљењу. скинуто дефинптнвно с дневног реда тек тада када г. Ђерић буде довршио своју граматику. Ново би издање г. Туроманове граматике требало да буде редиговано на тај начин што би се извесна места, према текућим научним захтевима, изменила п упростнла, и што би се нзвршиле пзвесне технпчке нзмене. У овом се случају морају, између осталога, узети у обзир теоријски и практични радови г. Ђерића", и полемика ко.ју с-у ови радови пзазвали. Ја сам, респектујући све ово, и још на основу свога личног искуства, саставио следећи спис.ак напомена. оним редом којим би долазиле према г. Туромановој граматици, и стављам га Главном Нросветном Савету на расноложење. Оно што се у Уводу (стр. V ид) говори о грчким дијалектима, није сасвим у реду. Подела на три дијалекта, еолски, дорски и јонски, је најобичнија, али не и на.јбоља 2 . Инак сам ја зато да се ова и сувише уобичајена подела, која има ту добру осо.бину да су по њој побројанп с.ви најважнији дијалекти пз литерарпог сноменнка, и даље задржи, само се јоиски дијалекат никако не сме да дели иа старојонскп п новојонски, нитп се фнктивни хонеров дијалекат, у коме имапјонскпх и еолских елемената, сме да увршћује у јонски. — II за гот/ дијалекат што је речено, треба измеиити. Треба јасно обележити разлику између уоип) дијалекта у литератури, који је доиста постао на атичкој основи, са извеснпм концесијама осталим дијалектима, п гои>1Ј дијалекта у живом језику, чије иам порекло није сасвим јасно (в. А. Т1штЂ, 1)1 е ртесМзсће бргасћс ш ХеНаНег (1е» НеИетзншн, 8(газв1шг$7, 1901. — Р. КгеГззсћтег, 1Ле ЕпикећипЈг Дег Уоте. бНгип^бћег. с1. А^јеи. Акас1._ рћЛ.-Мз!. К1. 113, 10. \\'1сп. — К. КгитЂасћег, Лаз Ргоћ1ет 4. пеи§г. 8сћгИ'(;аргасће. Мипсћеп, 1903. стр. 18 ид, п 189 ид. — Е. Маузег, бгаттаИк г1. ^песћ. Раруп ана (1ег Р(:о1етаег2еК, Ее1р21^, 1906, [Еан!- и. Рогтецћ] стр. X ид, где је забележсна даља литература). Неизоставно је ваљало споменути и веома важни дијалекат у иовозаветним списима и у ЕХХ. — На.јзад, узгред да додам, када се већ, ради језика, спомињу доцнији писцн, мора се тачиије обележити њихово становиште према класичном језику, и апсолутно се не смеју стављати у исти ред ннр. Дионисије Халикарнашаиин н Полибије. У неколпко би речи ваљало сиоменуто и спажну атикистичку реакцију из нрвих векова посде Хрпста, и диглоспју у грчком, коју је ова реакцпја пзазвала (в. о томе V. ЗсћтгА, 1)ег АМЈмзтиа 1п 8. Наир(\ г ег(ге(егп, 8(и((^аг(, 1887—1800, 1—4. и нарочито Кгитћасћег, о. с.). У партијп о изговору (стр. 1) нетачно је да се е изговарало као Љ. Оио .је било или као наше з, или као зд, као што нам сведочп известан број углавном дор-

1 Каква нам треба грчка граматика? Написао проФ. Вас. Ђерић (прештампано из Проеветног Гласника за годину 1902.), у Биограду, 1902. — Облици старога грчкога језика, иаписао их проФ. Вас. Ђерић, у Биограду. 1905.

2 В. поделу коју су учиниди Е. МеШег. ПГе ^песћГнсћеп 01а1ек(е. 1882.—1889.

1 — 2. О. Нофпапн , Бје ^иесШасћеп 1)1а1ек(е е(с. 1890.—1898. 1—3. — Ои8(ау Мауег, Опее1шсће ОгаттаОк 3 , Ее1рг1§, 1896. — Негтаип Нп1, НахкИзисћ Д. §песћ. ^аи(. и. Еогтеп1ећге, НеИеЊег^, 1902. Итд.