Просветни гласник

126

[1Р0СВЕТНН ГЛАСНИК

нијим нервним системом одваја се жена од човека; постоји, дакле, и нсихичка диФеренцијација. И можда ће експериментална психологија временом тачно утврдити количину и каквоћу психичке разлике ова два света, тек она је и сада, у својим гдавним цртама, нриметна и осетна. Та се разлика може опазити у кући, у школи, у друштву, у игри. Женско .је дете осетљивије, приступачније чулним надражајима, јаче и брже маште, дакшег и живљег духа, у опште богатије елементима осећајног живота. А душевно стање је свакојако одсудан Фактор за људско делање, а ово је различно према јачини осећајних мотива који га одређују. Ади не само по количини и јачини осећања, већ и по начину како се она испољавају у дедању, постоји разлика између човека и жене. Док ће се дево.јчица задржати на осећајима, на овим основним душевним радњама којима ће непосредно сдедовати само делања, дотле ће се, код мушкарца, споријег и мање приступачног чулним надражајима из ових најпре створити мисао, разум, иза кога ће тек следовати дело. Човек ће увек бити у стању да своје поступке саобрази разлозима да, их постави на догичну основу; жена ће их пак вршити под непосредним, ■субјективним расположењем својим. Па онда још једна разлика ,душе" човечје и женине. Није само већа осетљивост, већа осећдјност обедежје женске душе, него се она још иепољава и у живљој машти, у бржии комбинацијама у опште, у већој живахности васколиког душевног живота. Примајући брже спољашње надражаје, она их брже и преради те брже тражи и нове утиске. Са својом мањом примљивошћу за спољашње утицаје човеку ће се измаћи, остати неопажен многи утисак, али ће, примљен бити јачи и остати јаснији и дуготрајнији. Разноликости и многострукости психичког стања на једној страни, одговара снага и постојаност тога на другој. Па шта је боље, или унраво шта је више? Значи ли то супериорност једног рода над другим и којега над ким? 0 томе се готово не може ни говорити. Јер овде разлика није апсолутна; она није у потпуном недостатку једних или других „душевних елемената" на једној или другој страни, већ више у већој или мањој количини једних или других, у неједнакој њиховој распоређености на обема странама, што би поређење чинило непоузданим и произвољним. За нас је овде главно то да разлике има, дакле да међу половима постоји природно психичко диФеренцирање. Разуме се, да и овде вреди оно што је напред речено за Физичку неједнакост полова т.ј. да је и психичка подвојеност у ранијим годинама мања, али да с годинама и она расте. И кад све ово што до сад рекосмо стоји, кад, дакле, „човек" и „жена" по својој физичкој и по својој психичкој природи чине две посебне, и одвојене целине, две различне врсте, онда је очевидно да и васпитање мора ову разлику попгговати и о њој водити рачуна, што .другим речима значи да настава мугпке и женске деце, према њиховим