Просветни гласник

134

просветни гласник

ФЖЛ030Ф0КА НАОТАВА У ОРЕДЊОЈ ШКОЛИ РћПо1о§1е ши1 Ма11|стагЛк ()с1геП)1; тап етг1§ ап ипзегеп вутпазхеп, ађег з1е коппеп Ле СгетШег шеМ аиаЉНеп, ек МеПН ет &еД1ћ1 уоп БеегћеИ; ићп^, ејпе бећпзисћг паећ е1\уа8 апДегет. лте1сће пип (1ет егз^еп всћчтагтег в1сћ епЦе^епЋпгД, (1ег е№ав Сггбвзегеб ип(1 Нбћегез 81сћ веЊа* иис! апс1егеп уог2и8р1е§-е1п \ 0г8 );«ћ1. НегЂаП. I. Док је у прошл.ом столсћу изгледадо, да су науке освојиде и поделиде међу собом све обдасти људског сазнања и на. тај начин не само романтичарско.ј, него и филозофији у опште иоказале врата, наш век је почео да се мири са филозофијом и да јој све вигае и више повраћа старн углед и престиж. Без слике говорећи, увидело се да свака наука има пуно нојмовП и закона, који нревазилазе снагу и област ове и припадају филозофском мишљењу, и, ако се хоће да се ови потпуно објасне и схвате, мора се завршити филозофијом . Науке, које су с почетка разметљиво ишле напред, лако берући плодове, дошле су најзад до једне тачке, и кад су хтеле даље виделе су да им ваља прећи у област, која више није њихова. Маса питања, која су по првенству ФИлозоФСка, као што су: однос психичког према физичком , мишљења према бићу, поступања. према мотивима, иојединца према заједници, крајњег према бескрајњем, знања према веровању, морала према религији итд. итд., била је први повод, да науке пруже руку измирења фнлозофији. Процес, који ее одиграо тамо, у великом свету нЛука осетио се и у школи. И школске науке, наставни нредмети, имају не мало по.јмова и закона, код којих иоле дубље размишљање неопходно води на питања, која су филозофског карактера. То су питања, на која не може одговорити ни математика, ни нриродна наука, ни историја, ни Филологија, међутим, то су питања тако важна и општа, да се на њих мора одговорити. Одгокор захтева не само заинтересовани дух васиитаника, него и њихов будући научни позив. И модерне правнике, биологе, Физичаре, социологе итд., многа питања, на која у својим испитивањима наиђу, неопходно наводе на терен ФилозоФије. То осећа и признаје наше доба и, признајући значај филозофији у опште, признаје јој и њен васнитни и образовни значај. Истииа, у пракси још не, бар не довољно, али у теорији нарочито. Филозофско