Просветни гласник

НАСТАВА П КУЛТУРА

135

образовање захтева не само оиште, за које класично образовање све више губи свој стари реноме, него и стручно образовање. То је и учинил.0, да данас постоји читав покрет међу шкодским радницима и мислиоцима 1 ), — нарочито у Немачкој, где је ФидозоФија. и иначе доспела до великог нанретка и угдеда, — за увођење ФилозоФСке наставе у средву шкоду. Поред тога и т. зв. директорске конференције у Немачкој које су све више учестаде, утврдиде су и признаде потребу и важност те наставе. — На универзитетима, пак, ФидозоФија све више осваја терен, добија све више катедара и спе већи број сдушадаца. Мишљења истакнутих иисаца о улози филозофскс наставе у средњој школи разна су а раздози и преддози, шта би и кодико требадо да уђе од ФидозоФИЈе у средњошколски наставни пдан такође се у мадо сдучаја слажу. Међутим, питање о удози ФидозоФСке наставе у средњој школи не може се правилно решити пре него што се тачно опредеди: у чему је прави циљ средњошколског образовања и наставе на по се. И у овом питању мишљења стручннх људи су разна, ади се она данас могу свести у гдавном на две струје. Средња шкода се, прво, схвата као учена шкода (§е1ећг1е 8сћи1е), т. ј. она има за циљ интелектуално образовање ученика, пружање извесиих конкретних научних знања, која су пропедевтичног карактера за доцније, строго научне, стручне студије на Универзитету: друго, као васаитна, школа (егаећеМе Зс1ш1е), т. ј. њен је циљ васиитни: стварање моралног карактера у ученику. Међутим, може се рећи, да је у недагошкој теорији ово друго мишљење скоро сасвим добило нревагу. У пракси пак то питање још није деФинитивно решено, али може се рећи, да је у пракси средња шкода већнном интелектуадистичког типа. Такав је случај и код нас. Наводити исцрпно раздоге за иди против једног од ова два гдедишта. овде није могуће, јер бн то одвело у нитања, која захтевају специјалну студију. С тога ћу се ја у томе погледу задржати више на извесним констатовањима, да. би нрешао на главну ствар. Иридавање чисто морадистичког карактера средњо -шкодском образовању јесте, одмах да речем, извођење једне здраве мисли до екстрема, у коме се. она не може одржати. Искључиво тај карактер њој се, ни по самом њеном положају не може придати. Средња шкода, као што јој и име казује, надази се на средини између основне и више шкоде (Универзитета), и као таква она прихвата у неку руку оно, чему је основна шкода нодожила темељ, и спрема за вишу, стручну школу. Природа њеног иоложаја, дакде, намеће јој карактер нрипреме за Универзитет. Међутим она не сме бити искључиво то, што је, на жалост, с малим изузетком случај, она не сме ни иретежно бити то, ади она мора бар донекле бити то. На тај начин би се, поред остадог,