Просветни гласник

ПРИКАЗИ II ОЦЕНЕ

313

У чланку „Олћински становници" налазимо роч „чикош". Ова.ј чисто мађарски израз требао .јс г. Клицин изоставпти. Српском читанком треба усавршавати и поирављати српски језик српским изразима, а не туђинским. Нарочито у Војводиии. У петом делу оне читанке налазнмо ноднаслов „Како јв рааређена кућа?" ! Овај одељак почиње реченицом: „Натпа је кућа разређена баги онако како је зидар разредио свој нацрт". Хоће ли и после ове реченице веровати ико од читалаца, да је г. Клицин Србпн! Из чланка „Не играј се оружјем учимо да ловац лови — ииштољима ! Тако нас и чланак „Домаће животиње" поучава, да: „У житници држе сено, сламу и детелину" !! Шести део читанке има чланака, који нису за други разред, него за трећи и четврти; на пр. „Време". У „Додатку" су слике. Библијске слике поређане су без икаква реда. Слика „Васкресење Лазарево" стоји ире слике „Благовести" ; слика „Тајна вечера" пре „Бежава у Египат"; слика „Рођење Исусово" пре слике „Адам н Ева истерани из раја" и т. д. Све ове слике требале су да дођу напред одмах у тексту. Овако сачип.авају на крају читанке некакав „ВИДегђисћ". Слика „Свештеник" приказује свештеника, који је у орнату и има на глави — панакамилавку! Колико је мени познато, ианакамилавку имају на глави само калуђери. Тако и на слици „Срби" (стр. 75.) видимо међу људима свештеника, који има на глави камилавку. Уосталом овоме не треба се много ни чудити. Скоро све ове слике извађене су из мађарских читанака. Зато ова читанка својим сликама чини веома непријатан утисак на свакога Србина. Та зар се сриска деца смеју кљукати сликама. које ирпказују праве нравцате Мађаре крај кућа, на којима стоји јасно и разговетно: уепЛедШ (гостионпца), ћог, вог, раИпка (вино. пиво. ракија), 1?ко1а (школа) и слично! Алијош је грознији «акат, да нгпде у овој читанци за сриске школе није сиоменуто име Србин.!! Једино у чланку „Матерински језик и вера" стоји ова тужна и жалосна реченица: „Ја сам но материнском језпку Србшг (Српкиаа)". Пиједне иатриотске иесмице, ниједног иатриотског чланка!!! Г. Мита Клицин овом читанком ннје баш ни најмање помогао српеким школама у Војводини, јер је њоме замењена ооља читанка Натошевићева; Школски Савет је увађањем ове читанке у српске основне школе учинио велики грех према читавом српском народу, јер је омаловажио најглавнији циљ српских школа: национално васпитање. Ова читанка носи на себп нечат националне индиФерентностп п бљутаве сервилности према Мађарпма. То ће и изазвати нову, бољу, сриску чнтанку, коју су у стању српски учитељи у Војводини да напишу. Схојник. Славко Мих. Косић учитељ А1у, ГНеДгГсћ, УаЈешесит Тиг Кап(Ј!с1а1еп с1ез ћбИегеп 1ећгат1б. Марбург, Елверт, 1910. Стр. 49, цена 0.75 м. Ееисћ^епћег^ег, боППећ, Уас1етесит "ПЈг јипде 1ећгег. Рас1 а§о§ 18Сћ-(11 (1 ак 1.18сће ЕгМпчтдеп иш! Еа(;зсћ1а§е топ —, Оећ. Ке§-Ка1,. Оупша81а1сНгек1ог а. I). Берлин, Вајдман, Стр. IV, 182. Цена 3'50 м. И једна и друга од ових, рецимо то одмах, ваљаних књига имају прак. тичну сврху, њих су написалп људи познати са свога знања, научног и књи