Просветни гласник

нрпкази и оценв

315

и Фрнка у „Бећгдап^еп" као и из својих искустава Л. је саставио такав „канон" од 80 правила, и он је у некодиким нровинцијама посдужио као основа семинарским иретресањима, иа је о њему говорено и на наставничким конФвренцијама н њиме су се користиди уиравитељи и наставници семинара, иа и сам Л. И на овом канону и из њега потекао је шшчев „Уа<1етесит", коме он чшш и иочетак, посде кога додази кратак увод, па онда само излагање; на крају књиге, у „додатку", су наведене теме за радове и реФерате у семинару. Л а ј х т е н б ер г ер, рекосмо напред, узима преда се мдадога наставника, који је већ подожио државни испит и који као приправник ступа заједно са друговима у педагошки семинар. Занпмљиво је, што Л. у уводу прича, како је то било некада у Немачкој. Он веди: „Ви срећни људи!" Кад сам ја постао наставник, нпје још било семинара за доиста практично спремање кандидата. „Овде је дакле кварта, где имате предавати грчки, ту је нижа терција а тамо виша терција, где ћете нредавати историју и земљоппс", то је бнло једино упутство, са којим сам ја, још ире државног нспнта... отпочео моју наставничку каријеру". Леп је п заннмљив говор, који днректор улућује приправницима и у ком се нарочито удара гласом на љубав према науцн, љубав према деци н љубав лрема позиву, без чега не може бити ваљаног наставника! Своје излагање Л. је поделио на ова четири одељка: општа лрипрема за предавање, припрема за нојсдине часове, у разреду, домаће задаће и школски радови ученнчкн п наставнички радови, који њима одговарају. Сваком одељку писац узима за основу по неколико тачака свога „канона", према потреби мењајућп им рсд. Као што се види из саме поделе у овој ■књизи, Л. прати наставника кроза сав његов наставнички рад. А све је нуно, пуно иоуке, умесних напомена и упустава! То показује већ први одељак, у ком је реч о тако потребном распореду наставног градива за целу школску годнну; то потврђује нрва тачка „канона:" „Без прппреме не иде никад на час!" А овим захтевом отпочиње говоре о снремању наставника за поједине, часовс, у другом одељку, где се нстиче важност владања наставним градивом те и потреба сиремања за час, мстод и начин изражавања, расположење наставниково. У трећем одељку, у разреду, говори се о држању и личности наставниковој, о току наставе на часу, о односима између наставника и ученпка. Овај је одељак највећи и најважнији. Шта је ту еиоменуто ствари, ла и привидно незнатних ситница! Тачност, дисцинлина, кажњавање, шала, иронија, такт и нетактичност, почетак часа, надзор над домаћим радом, методе у појединим предметима, језик, реч и глас, око наставниково, глас учеников, шаиутање, питање и одговор, облик питања — само ово неколико тачака узимамо, не по неком нарочитом избору, да покажемо, шта се нретреса у овом одељку, при чем ипак оно што је најважнпје јесте начин пипгчева излагања, овде као л у четвртом одељку, у целој књизи. Да наведемо само, шта Л. вели у својој завршној речи: „И сада, драги млади колега и пријатељу, кад си учинио све, што си дужан учинити при спремању за наставу н понашању и поучавању и вежбању ученика, ипак не рачунај ни на брз ни на потиун успех... Зато ти на завршетку понављам: Не буди зловољан, нестриљив, клонуо, ни према себи ни према ученицима... Помисди на то: „Ни један мајстор није пао снеба«, а баш н „мајстор" није непогрешан, то он зна