Просветни гласник

316

просветни гллоник

ионајбоље и себи и теби износи изреку: 1шпиз У1Г зетрог 1Јго". А ову изреку Лајхтелбергер јо узео и за мото својој књизи. Најтоплију препоруку Лајхтонбергерова дела сводимо у жољу :да га што скоро добијомо у српеком преводу или изводу. Веоград. 31- Ј. II. ЕШиег Гиг с!аз 6утпа8Ја1-бс11и1шезеп, ћегаивдедећеп тот Вау е г. Сг.у т п а з 1 а 11 е ћ г е г т е г е 1 п, го(Н§1№1; топ ТкеоЛог 1'гедег. Минхен (Линдауерова књижара), 1911. св. I и II (за јануар и Фебруар), III и IV (март и анрил). — За нечланопе годишња дена 10 марака. Страни школскн листови за нас су често утолпко неподесни, што у ирвом реду а често п већином расправљају иитања, која се практичио тичу земље, у којој нзлазо. Али не рачунајући корист, која се може посродно иматп од туђега искуства, овп листови допосе и расираво од оппгте вредности и приказе дела пз свих области простране школске књижевности. Све ово вреди и за лист са нанред истакнутим натнпсом. Као орган друштва баварских гимназиских наставника, он поглавито имадо пред очима иотребе и интересе баварскнх срсдњих школа и њихових наставника; али ио урођивању уопште, а нарочито због обилатог књпжовног прегледа заслужује пажњу стручњака и другнх земаља као добар средњошколски лист. Ову годину свога пзлажења (сад је у четрдесет седмој) отиочиње баш расправљањем једнога питања, које мора и нас интересоватк. У првом одељку „Раскраве", ирве и друге свесне (лист излази двомесечнпм свескана од по 5 табака) на првом мосту родовнп проФесор философпјо на университету у Вирцбургу, Др. Карло Марбе говори о филооофпји у новпм правплнма за нолагање пспита у баварским средњим школама („Шо РћПозорШо Гт Епиуиг!' <1ег неиеп Ргићш^зогЈиипд"). Према досадашњпм правилима из филосоФије су испитивани само кандидатн Фплолошко-историских предмета и нових језика; а сада се тај испит тражи од свих кандидата. До сада су класичнп филолози иолагали само псторију старе ФилосоФпје а нови филолози само историју новије ФилосоФије; сада се од свакога кандидата тражи иреглод развптка целокупне историје ФилосоФије. Осем тога свакп кандидат мора бнти исиитан из најважнијих логичких закона и чињенида емиириско исихологијо. Каидпдати математике и природних наука поред тога треба да иокажу знање историје ФилосоФије у возн њеној са псторијом матоматике и природннх наука. На послетку, ФилосоФија со полагала про апсолвирања т. зв. иедагошко семинарске (цриправничке) године, а сада се преноси у т. зв. другп део испита, у нрактичнп испит. Писац сматра ове измене као врло битно побољшање, и износи укратко разлоге за то код сваке врсте кандидата, • више се заустављајући код матоматике и прпродних наука. Вреди прочитатп његово излагање. Нарочито истнче значај, који за наставнике средњпх пгкола има веза између филосоФије и педагогике. Сви школски људи су мшпљоња, да наставник мора бити оријентиран не само у својнм нредметима већ и у научиој педагогици, којо оиет не може бити без знања философских дисциилина. Изучавању философијо задатак је, да кандидата уздигно пзнад области његове ужо струке и да му упородпо изнесе пред очп проблеме и методе других наука. Тек преко ФилосоФИЈе он добија право разумовање оиштнх задаћа науке, тек преко ње научп се ценити духовни рад у другим, њему даљим дисцинлинама, а тпме се ствара једна заједничка спона између разних категорија средњошколских наставника.