Просветни гласник

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

317

М. тражи п још нека ирошпрења у правилима за испит. Тако мисли, да фидолози троба да у оригиналу прочитају и проуче које философско дело, класични филолозп неки спис из старе а нови филолози из нове и новије Философије, Б а да то покажу н на испжту. На послетку, М. налази, да би било боље испит из ФилосоФије опет унети у ирви део испита. ФилосоФија се учи на университету, па је лакше спремитп се пз ње за иснит одмах ло свршетку студија а ие тек после годину дана. А и за рад у тој соминарској години корисшгје би било, да се кандидат већ користи својим знањем ФилосоФије, нарочито психологије. Друга је расправа: „Шег 8сћи1егргаерага1:1опеп" од М. Дела(БоеП). Ученицима ваља помоћп при читању туђих, класичких нисаца, и за то добро служе тако зване ученичке препарације, штампане препарације место ппсаних: објашњење речи и нојединих места, поред коментара п речиика, без чега инак не може битп нровођења. Ово сво мора одговарати ученичкој моћи схватања. Нарочито се мора бити обазрив са етимологијом и питањима из упореднога изучавања језика, коме се радује већина ученика и које не само даје поуздану потпору памћењу већ је један елеменат, који оживљава наставу и васиптава културно-историски. Хомер даје за то довољно п врло аахвалну прилику. Писац је дакле за ове штампане ученичке препарације, које су од користи; ако су пзрађене са педагошким разумевањем и научним смислом. Он даје и неке унуте за израду нреиарација, које не смеју бити само спискови речп а својпм обликом и прегледношћу морају одговарати осталим наставним ередствима. Стручњаке може лепо занимати трећа расправа: ,Хит таМетаИзсћеп БпСегпсћ!;" од Ј. Клуга, у којој је реч о уношењу више анализе у наставни план гимназискп и то је показано на једном иримеру, за који писац тврди, да не ствара никаквих тешкоћа ученицима, већ да им улива више интересовања н показује, како дискусија једног таквог нроблема у самој школи може довести до важних ресултата, који су директно приступни саморадњп учениковоЈ. У другом одсљку, „Разно", саопштено је ово: 1) Апсолуториски задацп у баварским хуманпстнчким гимназијама 1910. године (задатак за превод са немачког на латинскп; задатак из католичке религпје, из протестантске религпје; из немачког језика; за превод са грчког на немачки; за превод са Француског на немачкн и са немачког на Француски ; из Физике, из алгебре, из стереометрије и математичког земљониса). 2) Апсолуториски задаци у реалнпм гимназијама (немачкн састав; из католичке и из протестантске религије; Француски диктат; превод са Француског на немачки и са немачког на Францускп; превод са инглеског на немачки и са немачког на инглески; задаци из математнке, из хемије и минерадогије, нз Физике). Код свих задатака означено је п време (колико часова) одређено за израду. — 3) 8адаци и теме за наставничке испите у 1910. годинп и то: а) из историскофилолошких нредмета (немачки састав; нревод с немачкога на латинскн и с латинског на немачки; превод с немачког на грчки и с грчког на немачкн; даље нримљенп радови из класичне Филологије, археологије ч старо историје, немачке Фнлологнје и историје); б) пз новнјих језика (за романску Филологију: немачки састав, Француски састав, превод с немачког на Француски и с Француског на немачкп, диктат; за инглеску Филологију : немачки састав, инглески састав, превод с немачког на инглесвн и с инглеског на немачкн; диктат; даље: примљени радови); в) из математике н Физике (алгебарска анализа и једначине, немачки састав, елементи нацртне геоме-