Просветни гласник, 01. 03. 1911., стр. 108

318

ПРОСВЕХНИ ГЛАСНПК

трпје, планиметрпја, стереомотрија, елементи диФоренцијалног рачуна, елементн пнтегралног рачуна, аналптична геометрцја купиног пресска, синтетичка геометрпја кјчшног иресека, равна тригоноиетрпја, сФорна трпгонометрија; даље: прпмљени радови). И овдеје свуда назначено време за пзраду задатака. Па послетку у трећем одељку „Приказ књига" (стр. 44—80) укратко су прегледана 93 дела по овпм групама; педагогика, религија, ФилосоФија, општа наука о језику п упор. историја књижевностп, наука о класичној старинп, немачкп, историја, модерни туђи језици, исторнја уметности; математика, Физика п хемија; иркродне науке, хигијсна, земљоиис. Свеску за март п аарил чине расправе и ирикази. На нрвом месту гимназиски директор Др. Хр. Шснер (бсћбпег) говорн о новим ируским уиуствима за директоре и наставнике мушких средњих школа од 12. децембра 1910. године. Она нас могу посредно интересовати: а можда ћемо .пмати прилике,, да се око овога и нарочито иозабавимо на другом месту. Много више вредности има расправа, „1лсћ(; — ип(1 ЗсћаМепзеИеп <1ег Јп1егп;>1;5ег2Јећипд" од Ауг. ХаФнера; алп како ова расправа није довршена у овој свесцп; ириказаћемо је, кад буде цела изашла. Расправице: „Ваз Клш! Фгаес аи? с1ет КеЦеП)11(1 <1ез Агсће1доз уоп Рпепе" од Ад. Кнаута, „2иш Тех1е <1ез Херо(дап" од Шнеца и „2и ТасИиз" од Ф. Балтера могу имати нарочите вредности за класпчие гимназије и класичне Филологе. У расправн „ХЈћег Вопи(гип§ уоп (ЛЛрПаигеп јт паиккипсШсћеп 1Јг1;егпсћ1" проФесор Др. Т. Бокорнп иоказује, како ваља ученике унознати са отровним биљкама. У другом одељку ове свеске прсглсдано је 106. дела. М. Ј. П. 1 .8 Уо !и(П8 -- Чувеии Француски недагошки часопис доноси једпу врди интересантну методичку обраду иод насмовом: Човек и животиња 1 Човег^ и давотиња — Не^адашњи и садашњи чове^ Див^ља^ и образован чове^ Први разговор: — Суштина: Човок и животињ,!,. Јадна егзистенција жнвотиње: животиње су робови слеинх нриродних сила и непријатељи су једне другпма. Завидна егзистенција човекова: људи су заштићени од сленпх природних сила и међу собом су браћа. Увод — Децо, ви ћете ускоро постати људи: вама треба да задобијете овај назпв и да заслужите ту част. Човек је, вели се, краљ породице, вн ћете дакле бити, ако то будете хтели и ако будете умели, мали краљеви на земљи. Ви сте изнад свих других жнвих бића на земљи: нромерите даљину која вас раздваја од њих, тада ћоте још много брже имати иредставу о несравњеној вредности човечјег бпћа. Развијање — Лхивитиње су распрострте случајно — неодређено по пространој п немилостивој природи. Једнс се од њих скрива.ју и по нодземним ходницима и рупама; друге станују на новршинп земљииој по по-

1 Ова је обрада подељена па разговоре за једаи пш впше часоиа рада.