Просветни гласник

НАСТАВа и култура

257

полазне тачке додазе до друге мете; има, најзад, пнсаца који етоје ван књижевних покрета. Вићентије Ракић јавља се онда када се јављају и нагпи најчистији рационалисти: код Милована Видаковића има мешавина романтизма и дидактичког рационализма; у школи „објекивне лирике" има несумњивих романтичких елемената; Љубомир Ненадовић се врло много приближује романтичким омладинцима; Јаков Игњатовић иочиње романтизмом, а свршује реализмом; Стјепан Митров Љубиша и Павле Марковић Адамов су прелазни писци, и питање је коме покрету треба их прикључити: романтизму или реализму; код Милорада Митровића има романтичких елемената, итд. Али норед свих тих примедаба и ограда, подела по књижевним покретима има својих преимућстава. 1) Она је јаснија, логичнија, прегледнија и за школски рад много лакша; 2) Она не приказује само поједине писце, но у исто време обележава и духовне струје и културне етапе, што је у опште важно у модерном проучавању књижевности, што је неопходно потребно код нас, где је књижевност у толикој мери била одблесак културних прилика, духовних, националних и социјално-подитичких покрета. 3) Ова подела не даје само заокругљене слике рада појединих писаца но и осећање евоуције целе наше књижевности, свих поступних етапа кроз које је она прошла. Овде се добија по.јимање да је књижевност један жив организам који се развија од нижега и једноставног ка вишем и сложеном. У сваком случају, ова подела ако нема апсолутне вредности има релативне: ако није идеална и најбоља, у сваком случају је релативно боља, потпунија, рељеФнија и згоднија за школски рад. Јован Скерлић.

ГОДИНА 1811. У 0РП0К0Ј КЊИЖЕВНООТИ,

Слика која се може угледати кад се обазремо на стање српске књиге управо пре стотину година у доброј је мери шарена и занимљива. Ни шаренило ни занимљивост, међу тим, њој не даје велика књижевна продукција. Напротив — то је, по књижевној статистици, аонајсиромашнцја литерарна година: бројно је слабија готово од свих година које су јој у ирвој десетини новога столећа претходиле, сиромашнија је и од свих које су јој, у другон децениуму, следовале. 0 још даљим, потоњим, годинама није потребно, разуме се, ни говорити. Али је она слабија, по броју књига које је дала, и од многих година