Просветни гласник

КУЛТУРА И НАСТАВА

259

затражи да га штампа старим правописом, против кога је Лтка и писао, овај тврдокорени Бошњак рече: „Нека тако господин дензор штамна своје списе!" па однесе рукопис кући да у н. увија сир и кобасице те да на свет изиђе тек по смрти пишчевој, 1833, у издању Вука Караџића. Бшш је, дакде, заталасано, и све се више заталасавало, то знаменито питање, које је архнмандрит Павле Кенгелац у свом Естествословију 1811 године карактерисао: ,Вси народи, и сами јазичници книги свија по граматијским правидам списаша, у нас ио иравилам баби Смиљани иишутсја Тада већ чувени Јернеј Коиитар у Бечу чисто очекује изабраника који ће оваплотити његове мисли у корист препорођаја српске књиге, и који ће се, само посде две године, заиста и јавити у лицу Вука Караџића. Ове, 1811, године Копитар пише лен некролог „српском Анахарзису," Доситију Обрадовићу. * * * Дубровника, после хиљадугодишњега живота, није већ било тада као слободнога града и држ.аве. Дубровачка је књижевност сва већ била прешла у историју. Дитерарни је рад хрватски још био покрајинскога карактера. Знаменнти је Људевит Гај био тек двогодишње детенце у „бајном завичају", у Крапини, а већина сарадника на великом делу хрватскога пренорођаја — осем часнога почивка гроФа. Јанка Драшковића одушевљенога Павла Штоса, Марије Смодека и Ант. Мажуранића не бејаше још ни рођена. У Црној Гори нема ни једне, најмање, школе, и она не бејаше спремна да уопште прими у закриље своје ни једнога Доситија и Соларића, те се сав књижевни смисао могао јавити само у часовима када стари вдадика Петар I — „Свети Петар" — уз изузетно расположење узме у руке гусле да иепева, по угледу на народно певање, нову коју песму о скорашњим бојевима и догађајима у Црној Гори. У Приморју су већ од пре неких година господари Французи... Инак је центар нових нада тек у пола ослобођења Србија са својим малим школама, са Богословијом Доситијевом, с Великом ГПколом Југовићевом, са стицајем учених младих људи понајпре из Угарске и са својим новим државним уређењем које се управо првих дана 1811 почело у дело нриводити. * Бацимо поглед на књижевне раднике онога доба или на оне који се јављају доцније и кроза њ су прошли. Пре свега — трну две најсјајније звезде. Једно је звезда прослављенога Доситија ОбрадовкЛа, који умре у Београду 27 марта 1811 године као први, пре непуна три месеца постављени, Министар Пропросветни гласник , I књ., 3 и 4 св., 1911. 18