Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛХУРА

261

помиње. Тих песама није Сима штампао и оне су иа свагда непознате. А .1И је сачувана једна његова епска песма. којује наиисао у Београду управо ове 1811 године. па ју је доцни.је унео у своју ,Србијанку". Према томе је ова година дала српској књижевности још и ту песму Симину, у којој „славом отечества усхићени Српчић" пева ,Расп.јев" те исказује веседост што је и Срби.ји сијнула зрака слободе. То је лепо песничко осећање пдануло у душињеговој, по тачном запису, на Видов дан 1811, те је у поменутој песми песник управио небу речи: Небо шчедро, свесрдна ти хвала, Са Срб-лица вјековечно сјала! Видов-дану освети се Српство, Већ одбаци тешко турско ропство; Та слободе осјет'ше се Срби. Па свак саден умрет' вољео бп, Нег' ли туђпл више игда бнти. Дичност сможја у јарам склонити. * * Али има још знатних имена која су у вези с књижевним радом а то су чувени гуслари-аевачи народних песама. Од њих треба овде поменути Филиаа ЈВишњиЛа, који .је 1811 године .још био у Србији, у коју је прешао из Босне 1809 а коју ће с предазом у Срем, оставити 1813. Ову 1811 годину провео је у Србији, певајући. и заслужни Ћуро Жилутиповић, и Старац Рашко и још ненознат, прави народпи иесник Тешан ГавриловиЛ ЛодруговиА. Народна је поезија наша већ била достигла клаеичну зрелост, и само •се очекивао ведри дух Вуков да упућен Копитаром изведе славни посао. * * * Наносдетку се као издавачи, чијим је „иждивенијем" штампана по која од оних тринаест књига и књижица 1811 године, могу именовати: Теоргије СтефановиК, грађаиин и купац темишварски, као издавач Кепгелчева „Естествословија"; Стефан Гавриловић. живописац у Карловцима и велики ноштовалац Доситијев, као издавач оде Мушицкога о смрти Доситијевој; и Јефтимије ЗахериЛ, новосадски трговац, као издавач друге оде Мушицкога. Једна је књига штампана у Млецима, .једна у Бечу, а еве остале у Будиму, где је универзитетска штампарија имала нарочитих иовла1 -тица за штампање ћирилицом. Лош треба записати да су од ових тринаест издања неколика штампана црквеним а велика већина обичним грађанским нисменима.

18*