Просветни гласник

436

[1р0светни гласник

етара биограФнја: према томе имамо интересантпих анегдота којо »ој но измичу каогод што не измичу ни људима. Ово дело има 347 страна и можо лослужити као упут како ваља лроучити једну реку, иа да се тим иутем има потпуно јасна слика о њој и оном крају крај кога она протиче, јер река живи сама собом, она изазива живот на својим обалама, а тај живот може и уништити. У своме комплексу физичких Феномена река игра једиу од првих улога. Онај, вечити нивелатор који спушта нланине и насипа речице, али тако што циља својој смрти до тренутка док јој какав потрес земљишни не да поново мало младачке снаге. Од памтивека она привлачи к себи човека који тежи да је ирнлагоди својим потребама. Регулисана поетаје животна артерија; у изворишту свом има снаге да иокреће турбине, а ако понире натераће је да се поново пусти да храни вароши. Ако покуша да постане опасна нападају је са свих страна и умирују јс, о ^ем такође има речи у поменутој драгоценој књизи. Два министра. Еог1пи1 и Вигпу царство ауторитарно и царство либсрално од РеИха Нетоиа. Извадак из књиге Вегво(; е(; зез анш. Похађање школа. Сћ. Јасцтат инспектор основних школа ноднео је извештај иретпостављеном старешини о похађању и ненохађању школа у округу РопЈагИег. И у Француској се од дужег вромена дискутује ово важно питање о похађању школе. Узроци и лечење овога непохађања озбиљно су проучавани и дискутовани. Покушало се чак да се нанрави једна ошпта слика о школској ситуацији у Француској у погледу похађања школа. Али та проучаваља за целу земљу не могу бити тачна јер сваки крај једне простране земље као што је Француска има своју сопствену Физиономију својо потребе. Тога ради поменути инспоктор узео је те проучио ово питање у јодном само округу. Свуда се истина истичу као главни узроци беда, нсмарност учешћа дечјег у земљорадничким пословима. По утицају свакога од ових узрока различан је ирема природи земље, и те разлике нарочито су истакнуте у овом реФерату. Завршетком реФерата утврђујо со да се не могу поставити општа правила и прописи за постављање школа, и тога ради тражи се да инсиектори сваки у својој области о томе нарочито размисли и пронађе и утврди проиисе и иравила. Посета у матетринским школама у Ва1е-у (Швајцарска) — Кегге 6огићег4 нрича у својој иосети у једној од К1 еткт(1егапаНен", Ва1е-у која служи као модел за оиисивање таквих школа у Швајцарској за децу пре шесте године, јер од тога времена на до чотрнаосте године деца морају у државну гаколу која је обавезна и бесилатна. У овим забавиштима деца добијају ираво своје васиитање, велимо васиитање, а не образовање јер од овога готово нема ни номена. Ова су забавишта обично растурона по разним квартовима варошким и обично заузимају иартер или први сират какве куће. У њима иема строгог рада, нема апсолутног мира, ади инак зато нема ни нереда. Ту су измешана и мушка и женска деца, она сва седе на ниеким клупицама у великим одајама добро проветреним. Обзири приведени у овим забавиштима имају на децу спасоносни утицај. Почињу се стварати карактери, поравњују сс подобности које ће школа затим разрадити. Све у бавиштима иде на то да ее нробудн нодобност дечја: ташту, бригу; да извежба чула, нарочито слух и вид; да заинтересује дете за све оно што га окружује, за природу и сав онај мали свет у чијој средпни живи. На тај начин овде нема ничег бескорисног. Ако би се запитали зашто је поука одавде узимана нашли бисмо одговора у овоме. Забавишта имајући за циљ