Просветни гласник

29*

пгикази и одене

435

сс што нрс створи и уводе Есиеранто иа корист човеианстиа, — Писац даље врло .аено разлаже бојазан од тога да лепи Француски језнк не постане помоћни међународни језик, плаши и н.ега норед осталога и са тога разлога што би тако најлеиши и најзвучнији језик променио своју суштину и ишчезнуо са кугле земљине као такав. Сматра да је Есиеранто данас и у будућности потребан научницима, трговцима и путницима. Васаитавање из књига. — Т. Теикзсћеиг, проФесор у жеиској гимназији у Мапз-у: „Само речи! речи! речи!" узвикнуо је Хамлет бацив им књигу ио.ју је држао у рукама. — Овим речима ночиње ова образована тела свој кратак чланчић на оно васиитаваље које ее добија по многим школама само из књига. — Остала сам на пгколској клули до своје двадесет друге годинс научила сам много и ностала сам како кажу образовање. Али за све то нреме нико ме није научио да читам у књизи ирироде. На сваком кораку спотичем се о своје велико незна.ње као да сам у каквом кавезу с јаким гвозденим шипкама. — Шетала сам једне летњс ноћи. Надамном диван звсздани небески свод али за мене потпуно игараличан, ма да сам ја у школи показала одличан успех из космограФије. Одем у шуму или у поље. Непозната су ми имена дрвећа, цвећа, не знам тице, немам појма о њиховој песми, не знам ништа о инсектима. 0 оној земљи коју газим својим ногама нико ми никад ништа није рокао како да је иознам. Овако незнање не издваја не од мојих другарица ни у чем, јер и оне су такве. — Све ово долази од оног иогрешног школског васпитавања из школа, у којима се дух деце васиитава речима. — Противно овоме наводи учење хемије и физике које је вршено у кабинетима увек уз експеримептисање, које су врншле и саме ученнце. — Из ово неколико листи јасно ја разумем ове племените жеље, како треба васпитавати децу у школи. Први конгрес нзродног уједињења аа узајамно иомагање у народним школама. — РоФерат Егпез(;а Косће11е-а о прошлом првом конгресу ове нове установе у Француској, који је био 81 октобра и 1 новембра 1910 (по в. к.) у Паризу. Овој установи припадају других 3000 са 900.000 деце које указује своје стараље и помоћ давањем недељно по десет сантима, од чега је ноловина намењена личној штедњи а друга на дечје бративо и на помоћ болеснима. — На овом конгресу узели су учешћо највеће личности француског друштва, и његове одлуке приведене у дело учиниће знатан корак у остварењу лепе замисли о узајамном помагању у народним тпколама. Ту идеју и до сад су имала многа друштва али је она била у магли, и тек сад кад су ова друштва у једној целинш може се справом очекивати напредак. Проучавање једне реке (Лоаре) — ре®ерат ЕПсш СоНп-а о књизи 1ј . СгиИопеДес, — Лоара. „Прошло је, на срећу оно време, када се проучавање какве реке састојало у неколико монотоних и ншптавних Фраза, по којима је свака река „нзвирала", потом „текла" затим услед природе земљишта или других прилика. примила „друге реке" „притоке" и „додирујући" та и та места напослетку се „утиче" у море једним или са вишо рукава. правећи целину. Међутим водени токови живе и сваки има свој пОсебни живот. „Река је једна индивидуалност и геограФско онисивање има бар за. циљ и предмет да покаже и открије све оно што и чини ову индивидуалност са свима онима појавама и разлозима који је утврђују". На тај начин ставићемо изучавања хидрографије може ностати живахно као год каква