Просветни гласник

358

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

дећп басне г. Кечкића са Доситијевим, нашао сам да се он у већпни скоро верно држао Досихеја, задржавајући и његове јаче речи и изразе, само жто се трудио ^ да то искаже са што више речи, да дакде парафразује. Отуда су његове басне, које су у Дафонтена и Доситеја јасне, у иекодико кратких стихова, односно редака, развучене у читаве песме, чиме је јако ослабеда њихова дидактичност, са мадо пажње на поенте, на шта су јако пазили Давонтен и Доситеј. Н. пр. басне Магарац у лавовој кожи у Доситеја износи само 10 редака, у Да#онтена 14 стихова, а у г. Кечкића 46 двониестенца; тако Еобац и Кукавица, и /1ав, Магарац и Лисица у г. Кечкића износе 48 стихова, а у Доситеја и ЛаФонтена су много краће. Наравно, да му покушаји краћих басана не подазе за руком, н. пр. Дисица и дрвена гдава, јелен и пси, лонац и тенџера, јер је збијеност и лапидарност особина само бољих писаца. Али он понегде и мења детаље, којп штетно утичу на смисао, н. пр. кад тенџера веди лонцу: »Та не удри на ме ја нећу утећи«, и тај смисао није него какав је у Доситеја (»не удри ти на ме, ја на те нећу), чиме је и басда постала неразумљива. Иди н. пр. његов додатак у басни Старац и Смрт, где старац смрти одговара да ју је звао да му помогне подићи терет, чиме се завршује и у Езопа и у Доситеја, док г. Кечкпћ слаби ову поенту несмисленим додатком: А смрт му Довикну, Ја не знам за шалу! Па ужасно цикну И одјури тако преко брда право, Да је не би ваљда срео неки ђаво. (!) Исто је тако неумесно измењен детаљ у басни: Два миша, у којој се ведв како је сеоски миш дошао у госте градскоме, на чуо некоме који говори да ће донети мачку, од чега се он уплашио. Међутим тај смисао није, него је сеоскоме мишу бида досадна ларма и дупа у граду, а не толико страх од мачке које има и у селу. Уосталом, и сама дидактичност надаже да се задржи први смисао, какав је и у ЛаФонтена и Доситеја. Тако је и у басни Курјак и аас, у којој у ЛаФОнтена и Доситеја курјак понова долази да види је ди се пас угојио, а пас му одговара из средине добро закдоњене, и у г. Кечкића се све свршује нрвим виђењем с курјаком и неким другим говором који говори пас и од кога се курјак упдашио. Нсто је тако и са басном Лисица и тигар, Бура и Иелавп човек, ијошнекима. Имаће још некпх мањих промена и у осталим баснама, иди које нис.у тако битне, те их помињемо, и ја мисдим да не треба бити у опште противан мањим изменама, јер су њих чинили и многи други признати писци или прерађивачи басана по Езопу. Међутим, не може се порећи да има и придично успелих басана, н. пр. Хат и бик, магарац и коњ и т. д. И ако су најбоље оне басне, којима није потребно никакво објашњење, ипак с обзиром на оно што рекосмо о поучности басана г. Кечкпћевих, на данашње време које их слабо разуме, па и на то да их понегде имају и Езоп и ЛаФонтен, да о Доситеју и не говоримо, мисдим да је уз многе басне г. Кечкићу ваљало у епоху, све рећи и морал дотичне басне. Што се тиче саме верификације може се рећп да је она, у опште узев, доста добра, редативно боља од свих досадашњих покушаја, па и од покушаја Љуб. Ненадовића. Изузевши две, три песме, и местимице и у остадим, његов је метод доста добар, стихови доста даки и течни. У њему има басана од шест, осам, десет, дванаест и тринаест слогова, а има их и мешаних са наизменце дужим и краћим стиховпма. Најчешћи му је дванаестарац. Да је мало већу пажњу обратио, имао је бити и без оних рогобатности у стиху, јер нам то сведоче остади многобројни добри стихови, као што је непажњи узрок и погрешкама у језику, н. пр. глодајуГш место глођуКи, једна човека меето