Просветни гласник

362

ПРОСВЕТНИ ГЛАОНИК

мрак беше цао", и ако тога опех код Доситеја нема, и ако је нитање, да ли ноћу у густој иуми, може магарац лепо и равномерно иоделити; у тој истој басни, оиет једино слика ради, стоји: »Па поскочи (лав) бесно и магарца зграби Тресну га о земљу и у -њу га саби« (!) Еод Доситеја нема, иити је за веровање, да су пас и цетао зими путовали, код Кечкића то бива зими; код Доситеја лисица им долази ноАу, код Кечкића (због слика па грани) то бива »И кад поче да свиће и зора да рани; у истој басни стих »Е, заиста боље је кад настуци лето* само је због ието у горњем реду; у басни Лас лисица и кокошке лисица »Кидну, кад на једноЈ стази || гордог петла виде где са брда слази" (као да се боји петла!); болестан лав каже лисици, која је дошла, да га види: »Него приђи ближе, иостеља је мека (!) и т. д., и т. д. III. Што се тиче уметшнке стране у овим баснама, већ је поменуто, да је недовољна, а то се и из неких цитата могло видети. Данас, када и подоста гимназијских ученика пишу чистим језиком, глатким стихом са лепим и правилним сликом с добрим лравописом, зацело се све то с правом мора тражити и у књизи, која би хтела преиоруку Главног Просветног Савета. У тој је књизи , напротив, сасвим друкчије. Стих је прост и монотон, најчешће стари тринаестерац, познат по Рајићеву Бој змаја са орлови и, на подоста места, исте вредности као његов; сликови ни у половини нису правилни, а уз то врло обични (бити — крити, беше — видеше, пасло — порасло, сташе — закректаше, збило — било, заљуља — покуља, како —. полако, волу — болу, свима. — надима, само на 12. и 13. стр.); правопис не само некњижеван, него до велике мере непажљив и аљкав 1 ; језик често због слика, чак и кварен (болу, лови — гови, сад вр.) Како су често све те махне ишле близо једна уз другу, може се видети у басни Курјак, баба и дете. Код Доситеја је, сасвим природно, курјак застао пред неком кућом па крају села, код Кечкића је ишао кроз село »Па лутао тако Док пред нечја врата Застану, када се Мрак поче да хвата. А из те се куће Плач дечији зачу И цретње за тиме : »Да деца што плачу, Одмах ће се дати Куријаку 2 неку : Што нестаншу децу Зубима глодају Па их чак и иеку"..!! х Мислим да је даље навођење непотребно. После свега овога, и ако је то тек један део, стојећи и даље на свом ранијем становишту о препоруци књиге за гаколе (в. реферат о Бршљану), ја не могу пре1 Негде, је, бољега разумевања ради, бележен акценат и готово увек погрешно: са греда стр. 60; већу, већа, стр 39. п т. д. 1 В. почетак басне Курјак и овца: »Куријака једног сиађе беда груба".