Просветни гласник
ИАСТАВА П КУЛТУРА
371
тек носле дуже и краће ирипреме за нрактичан рад стичу ираво на ироФесорски исиит и иа ироФесорско место. У Аустрији та практична спрема траје 1—1'/ г годииу, у Немачко.ј негде 1, негде 2 године. За то време кандидат оддази на часове етаријем наставнику свога предмета и. тако рећи, учи,. како се преда.је, како се поступа с децом, како се оцењује; учи школску администрацију и уредбу; помаже између часова одржати ред међу ученицима, иде с ученицима у екскурсије, помаже поправљати задатке и др. Од велике је користи за наставу доцнији рад тако практично с-премљеног кандидата. И ако је код нас оскудица у наставницима те сваки свршени студент ФилосоФије одмах може засести за катедру, инак би у интересу бољег успеха ђачког ваљало одредити, да сваки суилент аочетник у школи, у којој је добио службу, месец два дана иде на часове старијих наставника те да стече колико толико наставничке ираксе и рутине. Кад се повећа број свршених студената философијс , треба рок практичној спреми повећати на годину дана. За време практичне спреме студепти би имади плату и вршиди споредне иосдове шкодске као помоћници разредних старешипа. 5. Тако звани „цубок". У нашим је средњим школама наставни пдан тако одредио број часова појединим предметима, да у нормалним придикама — кад сваки разред има једно одељење — само за историју и Француски језик може бити постављен у гимнасији један наставник с максимумом часова (18 ч.), за математику могу бити постављена двојица сваки са 16 ч., за немачки и датински језик по један са 18 ч. и остаје 8 ч. незаступљених, за српски језик два сваки с минимумом од 15 ч., за Фисику један с 10 ч., за земљопис један с 11 ч., за јестаственицу један с 8 ч., за веронауку један с 12 ч.; остаје незаступљено 8 ч. датинског језика, 8 ч. немачког језика, 4 часа руског језика, 4 часа хемије и минералогије и 3 часа ФидосоФске пропедевтике. Ове незаступљене часове морају примити наставници, који немају максимум часова, дакде наставници јестаственице, Фисике, земљописа и српског језика. Тај тако стечени додатак добио је у наставничком језику познато име „цубок". И ако се води рачуна, да наставници с мало часова добију као цубок предмете што сродније своме предмету, ипак се то често не може да постигне, те многи наставници добију предмет, у коме су дајици; тако неФидодог предаје само за то немачки језик, што зна немачки говорити, а српски језик предаје и математичар и јестаственичар. У гимнасијама, где има парадедних разреда. дакше је предмете тако груписати, да буде што мање цубока, па се и тамо мора јав25 *