Просветни гласник

370

наетавници у гимнасији, често пак и по ономе, како су радили њихови наставници на университету. Тако морају радити, јер пре практпчнога рада нису имали нршшке, да посећују часове старијих и искуснијих наставника па да виде, како се у пракси примењује на университету стечена теорија; нису имали придике, да се упознаду с многим врдо обичним шкодским прописима, посгалим из дугогодишњег искуства, а драгоценим за успешан рад у школи. Истина и директор и разредне старешине па и старији наетавници обраћају супленту почетнику пажњу на многе важније ствари, које ће му олакшати рад. Но тих ствари, важних за успешан рад а по изгледу ситних, толико је много, да их суплент почетник за кратко време не може све ни добро разумети ни запам^тити, а да и не помињемо, што му се не може обратити на брзу руку нажаа баш на све разнолике и за наставу важне појаве, о којима у практичноме раду мора водити рачуна. Најзад има и суплената почетника такве нрироде, Да те пријатељске напомене од стране старешине и другова истина саслушају, али их после у пракси не примењују, бар не све, јер замишљају, да сами са свога новијег, модернијег образовања високо стоје изнад тих гдекад нетражених саветника са застарелим наставничким иогледима. Због тога, што супленти почетници немају нити могу имати потребне подобности за практичан рад, због тога се врло често поред других неисправности дешава и то, да већином тешко одржавају ред на часовима, већ зову у помоћ директора или старешину; ако који и могадне држати ред, обично то постигне недопуштеним и непедагошким средствима: одвећ строгим оцењивањем, претерано строгим казнама па и бојем. Немајући праксом стечен<Јг искуства суиленти почетници не могу да одмере, у ком обиму за које време у години треба да — и поред најбољег уџбеника — обраде поједине партије свога предмета у сваком разреду те да на крају године сврше цео предмет — обично се у почетку упусте у опширно разлагање па, кад виде, да је остало много градива недовршеног, они то градиво сврше иа двоје на троје. Супленти, кад почну рад у школи, имају два задатка : и да обрађују своје предмете за своје ученике и да се из истих предмета спремају за проФесорски испит. Је ли чудо, што уносе у своја школска предавања врло често оно, што њима треба на проФесорском испиту? Закон истина даје директору и старешини контролну власт над наставницима те би се ово може бити нехотично скретање с прописаног пута могло отклонити, али ми из искуства знамо, да се та контрола или не врши или не може да се врши. Ову неподобност тек свршених студената ФилосоФИЈе за практичан рад увиделе су и друге државе, и с тога тамо свршени студенти