Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

369

морају узимати једни и други наставници, јер немамо на расположењу задишних кандидата, који би радиди само у тим приватним школама. Због оскудиде у спремним кандидатима нису увек ни сва места у државним гимнасијама попуњена. Није ретка појава, да у државним средњим шкодама поједини предмети потпунце или делимично — у појединим разредима — остану незаступљени коју недељу, који месец па и читаву годину. Док се не јави спреман кандидат, незаступљени се предмет иди никако не предаје, јер су остали наставници оптерећени максимумом, и.л и се смањени број часова тога предмета подели међу наставнике — често нестручне — с најмањим бро.јем часова. Због тога настаје старо здо: дангуба и нестручна настава те број сдабих ученика порасте. Закон о средњим школама прописује као максимум ђака у нижим разредима 50, а у нашим средњим школама државним за прво тромесечје 1910/11 шк. г. бидо је 23 одељења са бројем ђака преко 60 и до 70, да и не номињемо разреде са бројем ђака између 50 и 60. Толики се број морао примити у државне шкоде, јер нема наставника, да преузму парадедне разреде, који би се по закону морали отворити. Оскудици у наставницима најбоље би се доскочило у првоме реду поправком мале пдате проч>есорске те да се мдађи људи, који се спремају за државну сдужбу, задобију за овај позив, јер је позната ствар, да у посдедње време свршени матуранти најређе оддазе у фидософски Факудтет баш због маде проФесорске пдате. Док се побољшањем проФесорске пдате не задобије довољан кадар спремних наставника, дотде би се јачи и подобнији наставници у пенсији пристојним хонораром могди задобити, да попуне упражњена места те да. настава не застаје. 4. Супленти немају нрактичие спреме. Према уредби университета студенти фидософског Факудтета имају сдушати нарочите групе предмета, из којих ће подагати посде четири године дипдомски, а посде две године супдентске сдужбе проФесорски испит. На университету поред предавања, која им држе проФесори, студенти се из неких предмета практично спремају за своју струку, где асистенти допуњују и објашњују проФесорово предавање. Ти студенти, кад иосде четири године нодоже дипломски испит из своје групе, удазе у гимнасију, одмах седају за катедру и отпочињу рад без икаквог скоро претходног упутства. Обично директор таквог супдента уведе у разред, представи га ученицима и остави га, да ради, како зна. Сви ти супленти сами стварају себи програм практичнога рада скоро увек по ономе. како се сећају, да су негда радили њихови цросветни гласник, I књ., 5 св., 1911. 25