Просветни гласник

НАСТАВА И КУ.1ТУРА

40 9

манастира Благовештења, како се данас обично зове. Прва страна другога ллста, после увода какав је чеет у старим иоменицима, почиње ређаље имена, ади се одмах прекида једном модитвом, за којом се на дну друге стране продужује помен и то именом Јована ИоваковиЛа, војводе и госиодина Еучајне. Код овога сам имена застао. У варијанту песме о зидању Раваннце, у другој књизи Вуковој, набрајају се личности за Лазаревом трпезом, па ту видимо: До Стевана Еучаинца Јова. У песми о смрти војводе Каице, опет у Вука, међу Ђурђевим се великашима надази и тај војвода: Па до њега Јовицу Ресавца, Еучајинска бојна коиљеника Од Ресаве леие воде ладне. Колико се сећам о овоме јунаку нема посебних песама, а ни у исгорији није позната дичност његова. Зато сам и застао код овога помена у поменику, јер ми се чини да он утврђује биће једнога знатнога човека из мутне прошлости наше, а сведочи да је песма добро упамтила једнога великаша онога доба када су чињени иосдедњи напори да се сачувају остаци некадашње државне снаге српске. Да ли та личност припада Лазареву и Стеванову или Ђурђеву времену, не може се само по једном таком помену казати. Али је и у једно и у друго доба Браничево било поље рада ондашњих наших државника. По ранијем споразуму данашњи је дан посвећен походи манастира Горњака, где ћемо се помолити Богу за косовске и друге срнске јунаке, пале у борби за слободу народну. Зато одмах по доручку седосмо у скроман али врло удобан екииаж г. учитеља шетоњскога и пођосмо на пријатно путовање, из кога ћу забележтти само неке појединости. Прешавши лепу Млаву и пришавши већ са свим уласку у Кдисуру, чисто ножалих што нам време не допушта да се на понеким местима задржимо и више. Један се од сапутника више пута обрташе у назад, низ Млаву, и подсећаше нас на познати Јакшићев песнички опис природних лепота „од Великог Села до самога Ждрела". Велико ми је Село остало још пре неке недеље доле, у врх Стига, а Ждрело је било сада непосредо пред нама: с лева, у страни, лежадо је седо тога имена, испод високога Вукана, а ждредо — кдисура стајаше отворено да нас прими и даље кроза се пропусти. У старим се нашим споменицима помиње „градв Ждр^до" у старом Браничеву, на чијој се територији сада налазимо, путујући мирно и не слутећи да су се некада овде водиде страшне битке и крв проливала немидице. Зна се, поред остадога, даје одавде прогнао краљ Милутин сумњиве великаше Дрмана и Куделина, који су, изгубивши