Просветни гласник, 01. 05. 1911., стр. 72
408
ПР0СВБ1НИ ГЛАСНИК
Мисдимо, да се нећемо удаљити, ако при закључку изјавимо, да надзорник, ревизор мора бити личност педагошке спреме, бидо из реда људи с академским образовањем, или пак стручњака, истакнутијих учитеља. Свако аматерство на педагошком пољу, ма из најчистије љубави, што је реткост, не сме бити раздог за надзорнички положај и као свако полутанство штетно је и шкодљиво, те мора бити и искључено. Завршујући не кријемо, да би врдо радо чули и противно где-' диште, јер би нам се тИме створила могућност, да и конкретним примерима образдажио, ово наше становиште. Миливоје Ђ, Исаковић.
Ж Д Р Е Л О ЈЕДАН ПРИЛОГ ЗА ЗЕМЉОПИСНУ И ИСТОРИСКУ ЛЕКТИРУ
... На Видов дан (1898) имао сам задовољство добити на разгледање некодике дистиће врло оштећенога а у историји наше писмености непознатога поменика благовештењскога манастира у некадашњем Ждрелу Браничевском, познатом данас обично под именом Горњачке Клисуре. Освануо сам овога јутра у седу Шетоњу, у Мдави, где сам прошдога дана свршио надзорнички испит и прегдед шкоде, када сам у разговору сазнао да се стари поменик надази у једнога учитељева познаника, који гајесаставио с модитвеном књигом својом те га прочитава уз читање остадих модитава! Замолио сам да могу разгдедати тај стари споменик писмености, и захваљујући г. учитељу добио сам га од старца који је, доневши ми га, с неповерењем пратио сваки покрет мојих руку у прелиставању његова тврдо укоричена модитвеника, коме су на крају и поменути дистови из поменика. Лдстови су од хартије, има их свега четири, и по њима се види да не иду логично један за другим, већ су повезани онако како су се добили. А старац рече да ту старину има још из ранога доба као ноклон од кума који је некада био у служби манастира Горњака. На моју напомену да се таке старе књиге сад обично скупљају у Београду да учени људи виде како се некада писало, а да иначе за друге немају вредности старац се чисто наљути. Још више му постадох сумњив кад му рекох да би он у замену за то могао добити најлепше наштампани модитвеник... По величини дистови додазе у осредње Формате наших старих поменика, а по свему се види, да је препис са старијега рукописа. Срећом је на првом сачуваном листу врло читко оно што казује да је то био поменик манастира Свете Богородице у Ждрелу —