Просветни гласник
408
ПР0СВБ1НИ ГЛАСНИК
Мисдимо, да се нећемо удаљити, ако при закључку изјавимо, да надзорник, ревизор мора бити личност педагошке спреме, бидо из реда људи с академским образовањем, или пак стручњака, истакнутијих учитеља. Свако аматерство на педагошком пољу, ма из најчистије љубави, што је реткост, не сме бити раздог за надзорнички положај и као свако полутанство штетно је и шкодљиво, те мора бити и искључено. Завршујући не кријемо, да би врдо радо чули и противно где-' диште, јер би нам се тИме створила могућност, да и конкретним примерима образдажио, ово наше становиште. Миливоје Ђ, Исаковић.
Ж Д Р Е Л О ЈЕДАН ПРИЛОГ ЗА ЗЕМЉОПИСНУ И ИСТОРИСКУ ЛЕКТИРУ
... На Видов дан (1898) имао сам задовољство добити на разгледање некодике дистиће врло оштећенога а у историји наше писмености непознатога поменика благовештењскога манастира у некадашњем Ждрелу Браничевском, познатом данас обично под именом Горњачке Клисуре. Освануо сам овога јутра у седу Шетоњу, у Мдави, где сам прошдога дана свршио надзорнички испит и прегдед шкоде, када сам у разговору сазнао да се стари поменик надази у једнога учитељева познаника, који гајесаставио с модитвеном књигом својом те га прочитава уз читање остадих модитава! Замолио сам да могу разгдедати тај стари споменик писмености, и захваљујући г. учитељу добио сам га од старца који је, доневши ми га, с неповерењем пратио сваки покрет мојих руку у прелиставању његова тврдо укоричена модитвеника, коме су на крају и поменути дистови из поменика. Лдстови су од хартије, има их свега четири, и по њима се види да не иду логично један за другим, већ су повезани онако како су се добили. А старац рече да ту старину има још из ранога доба као ноклон од кума који је некада био у служби манастира Горњака. На моју напомену да се таке старе књиге сад обично скупљају у Београду да учени људи виде како се некада писало, а да иначе за друге немају вредности старац се чисто наљути. Још више му постадох сумњив кад му рекох да би он у замену за то могао добити најлепше наштампани модитвеник... По величини дистови додазе у осредње Формате наших старих поменика, а по свему се види, да је препис са старијега рукописа. Срећом је на првом сачуваном листу врло читко оно што казује да је то био поменик манастира Свете Богородице у Ждрелу —