Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

407

је оно, што је најгдавније: ученнци. Сталним шко.тским надзором створена .је могућност, да се учитељев рад раније оцени и придике школе уоче, те за дан испита остаје само оно, чему тада и јесте место, школ. свечаност, ко.јом се завршује школ. годика. Но и ако се оправдано са свију меродавних страна говори и пише у ирилог сталног школског надзора, с разлогом или без н>ега и ове године наше народне школе имаће ревизију, која по нашем мишљењу, узгред буди речено, не вреди ни толико, колико се на н>у потроши. И ове године ревизор, ми то наглашавамо, и учитељ имаће, за пола дана, да обаве школску свечаност, а први и да „савесно" оцени наставников рад и „свестрано" уочи прилике народне школе!? Колика апсурдност, али поред свега тако мора бити, и тако ће бити. И кад је тако, хтели не хтели, морамо гледати, да се нађе начин, којим би се у колико је могуће све постигло. Најбољи начин мислимо, да ће бити у томе, ако се тога дана наставнику оставе одрешене руке, како у ногледу самог обављања, тако и у погледу испитивања ученика. Другим речима целу ствар, као што ,је и најнриродније и најонравданије, поверити наставнику, његовој вољии педагошкој умешности, јер мешањем надзорника и у једно, и У ДРУГО уноси се не само пометња, него се чак шта више спречава могућност познавања стања како је, а и са исихолошког гледишта надзорникова активноси није оправдана. Надзорниковим, или да смо доедеднији ревизоревим мешањем умањује се и сама драж школске свечаности, те и са тога исто мора бити искључено. Ревизор о годишњем испиту, као хладан посматралац биће у много згодиијем положају и сигурнијој могућности, да види не само шта се је за годину дана урадило, него и како се урадило, а његово присуство у том случају само више увеличава школску свечаност, која свакако мора бити завршена, што смишљенијом, пријатнијом и наглашавамо, разумљивијом речју. Поред тога нема сумње, да ће ревизор и себи и наставнику уштедети излишне непријатности. Буде ли надзорник, ревизор, по своме нахођењу обавио школску свечаност ма и најпажљивије и педагошки испитивао и опходио се, унеће пометњу, а свакако већ, да неће имати прилике, да види стање како је, него онако, како је он хтео, или како му се је учинило. Појмљиво је, да ће се тиме и значај свечаности умањити. Можда ће нам се нребацити, да би се овим отворила врата „паковању'. Тај би нриговор, у неколико и био оправдан, кад би ми били на гледишту, да ревизори и даље могу бити и треба да буду лица, која немају надзорничког критеријума. Али наше искуство не говори, у прилог тога и ми мислимо, да се то више не сме дозволити. Јер способан ревизор, који познаје свој посао, никада не може бити обманут, те и најмања несолидност његовом зналачком оку неће умаћи.