Просветни гласник

416

ПРОСВЕТПИ ГЛАСННК

долази као допунски обавезни иредмет кроза све разреде. У вишем течају свих завода мора се ученицима дати времена и прилике, да досекују факултативну наставу, која одговара њиховим склоностима или нарочитим погодбама за, намеравану стручну студију. Телесно развијање мора у свима школама доћи до свога права, због чега ће се број часова ограничитн, колико је потребно. За ностигнуће васпитнога успеха наставннци су важнији него школска организација; због тога треба тражити наставничку епрему која обухвата пет година образовања на великој школи. —у. * Из Јапана. — Живу слику о модерном јапанском васпитању даје нам једно дело барона Даироку Кикупш, које је изашло у Лондону; оно показује, са коликом је обазривошћу Јапан присвојио педагошка начела са запада, разрадио пх и у неком погледу надмашио. Особиту важност полажу јапански педагози на заједнички рад куће и школе, у већини основних школа управитељи и учитељи заједно са родитељима држе конФеренције, на којима родитељи чују од учитеља, на шта код куће нарочито треба да пазе код деце, и на којима с друге стране учитељи дознају, шта родитељи очеку .ју од школе. На овим конФеренцијама излажу се и радови ученички, тако да родитељи имају прилику упоређивати рад свога детета са радовима вегових другова у разреду. Ова заједннчка саветовања ванредно су се добрим показала и сада се редовно држе скоро у свима школама, јер она обезбеђују хармоничан заједнички рад куће и школе, који је тако важан за једноставно васпитање деце. У свима јапанским средњим школама обавезни су туђијезици. У двема средњим школама учи се немачки у шест других ученици бирају између инглескога и Француског. У свима другим средњим школама учи се инглески. _ ј .. * Ручни радови у школи. — Као што доносе Кеие Ваћпеп (св. 1. за 1910. —1911. годину), у Друштву за немачке вегатачке занате у Берлину говорила је госпођа Елза Оплер-Легбанд о ручним радовима и везовима у школи. Она је због својих продужних курсова, које по налогу министарства држи за учитељице ручнога рада, баш нарочито била позвана за једно овакво предавање, у ком је укратко изложила ово : Више пута у току историје ручни радје без наставе долазио до неког ступња уметничког савршенетва. Тек кад је дошао у опасност да пропадне, унесен је у другој половини 19. века уопште у наставу. Министар просвете Фалк учинио га је 1872. обавезним предметом. Новећавани захтеви који су се показали на више области у настави женске деце, имали су као последицу, да је пре две године настава ручног рада опет морала постати Факултативном у вишем течају. Али на послетку морало се водити рачуна о.новој струји, која од две десетине година пролази вештачким занатом, а која до пре кратког времена као да се није дотицала наставе ручног рада. Оада нова правила о испиту за учитељице ручнога рада и нови наставни план за наставу ручнога рада не истичу више на прво место бесмислено учење технике већ разви;јање подобности, које су у унутрашњости детињој, образовање осећаја за сврху, материјал и лепоту. Тиме настава ручнога рада испуњује велику вредност, што је у њему, то јест, да жену образује за доцнији позив, да је научи, да са средствима, која има, излази на крај, да организује, да се задовољава. Предмете, који су потребни за кућу, треба девојчице да науче израдити и чувати. Унапред.их упућујући, да справљају предмете за употребу, васпитавамо их и за праксу