Просветни гласник

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

415

* Бег баетапп } г свом дртгом броју од ове године доноси, да је у пруској Народној Сктпштини предложио национал-либерални посланик др. Еампе, да влада т интересу народних школа донесе тредбу, како би се учитељима народних школа дала боља могућност за даље научно образовање на пруским университетима (ради управе над народним школама, ради пгколског надзора и ради ностављаља за нас.тавнике учитељских школа). ?• * Међу уиеницима берлинских општинских школа има 3525 деце са словенским језиком, од којих 1288 говоре само пољски (1901. било их је еамо 612). Пољски и немачки говоре 2095 деце, а угарски и немачки 134. — у. * Институт за наставу и васпитање. — Учнтељско тдружење у Бреслави одлучило је приступити оснивању једнога Института за наставу и васиитање. Он ће имати сличне сврхе као и Лајпцишки Инститтт за експерименталну психологију. —у. * За реформу виших (средњих) шкода. — Школски саветник у Минхент Еершенштајнер, који је познат са евојих радова на реФорми народних и продтжних школа, сада је у друштву са другим одличним људима А јужној Немачкој, саставио један ирограм за даље образовање у вишим (средњим) школама. Из тог програма Nеи е Ваћнеп (св. 1. за 1910—1911 годину) истичт ово: Еао средњи чланови између народне и велике школе потребне су разне врсте школа. Зададтак је вишој шкоди да васпита моралну личност, која је подобна културне имаовине нашега времена правилно ценити по њиховој вредности и помагати њихово стварање. За ово је потребно т првом реду, да се у вишој школи једна ствар обрађује сасвим и дубоко а не многе тпола и површно. С тога треба свака виша школа да за основни стуб целоме васпитном систему узме један главни предмет или једну групу од тесно унутрашње везаних предмета. Допунска настава треба да ученику даде знање и разумевање културне имаовине изван главнога предмета али са добро смишљеним ограначењем наставног градива и са скромном наставном сврхом. Треба тражити не давање градива за учење памћењем, а пре свега не систематску потпуност наставе ма т којој научној области, већ разумевање особености свакога лредмета, твођење у методе рада и развитак подобности и воље за самостални рад. Према томе садашње више школе треба изменити на овај начин: У потпуној реалци математичко-природњачкп предмети морају бити главни стуб; као донунски обавезан предмет ваља обрађивати један модерни језик. Реалну гимназију треба претворити у гимназију за нове језике, која мора тежити темељном познању културе Инглеза и Француза; допунски обавезни предмет је математичко-природњачка настава. Гимназија старих језика треба опет да постане доиста хумаиистичка, јер се поставља чвршће на језичко-историске основне стубове, при чем граматичко-језичко школовање мора завршити се у нижим и средњим разредима а знатно ступитп у позадину на вишем течају, тако да се вредност античкога доба за образовање може учпнити корисном за ученика на много интенсивнији начин но што је то сада случај. Математичко-природњачка настава и овде