Просветни гласник

ШКОЛСКО И КУЛТУРНО КРЕТАЊЕ У СРПСТВУ, СЛОВЕНСТВУ И СТРАНОМ СВЕТУ

Университетска реформа. — Начелну реорганизадију университета тражи сада и у „ХЈтзсћаи" тајни саветник нроФесор др. Вилхелм Оствалд, славни лајпдишки хемичар. Он указује на штете, које потичу из двоструке задаће наших университета, стручнога образовава с једне стране и образовања за научни рад с друге стране — оне штете, које су, као што је лознато, довеле до оснивања института за научнн рад, да би се академским наставницима с једне стране олакшало а с друге да им се даду веће могућности за рад. И Оствалд хоће, да се постави гранида између стручне школске наставе и наставе за научни рад или и научни рад без наставе. Он мисли, да ће морати бити завода, који су удешени потпуно за слремање за одређене научне позиве, а сем тога других завода, којима је нрава задаћа творачко проширење науке, при чем ће уз то да се придружи, али не лична настава, нрема. врсти и нрироди научника, којн њима управљају. За овај последњи највиши облик Оствалд нодсећа на институте којима управљају дроФ. Ерлих и Едингер, а који немају никаква носла са стручним образовањем за одређене нозиве, али према потреби и жељи нримају ученике, од којих управник очекује подесне сараднике. Особеност овога развића по мишљењу лајпцишкога научника у томе је, што ће садашњи университети опет несумњиво примити на се характер научних стручних школа. Од свих наставника ових стручних школа, ношто се за развитак науке брину заводи за научни рад смеће се онда тражити, да тежиште свога рада пренесу на наставу. Са овим нреображајем у вези је и реформа наше средње школе. Ми ћемо напослетку појмити, да су ове или три последње школске године отмица од личности ученикове од умнога капитала народног и да регулисана школска настава сме трајати најдаље од прилике до стицања сведочанства за једногодишњи рок у војсци (ЕгеЈшШ^епгеидшз). Тада су младићи довољно зрели, да могу ступити у стручну наставу. Али они су у исти мах довољно млади, да ноднесу још нека ограничења њихове личне слободе, што може бити само од користи за успешно и правилно апсолвирање стручне студије. Једном речју будући университет мораће се опет мало приближити типу инглеско-американскога колеџа, од кога се велика школа у Немачкој удаљила због нримања у своје сврхе образовања за научни рад. Оствалд вели, да нам мора бити јасно, коју од двеју задаћа хоћемо да решимо, јер се обе заједно зацело не могу решити. Он очекује због овога погледа нарочпте иротесте нротив деградовања университетских наставника. —У-