Просветни гласник

НАСТАВА II КУЛТУРА

413

свој начин, како су ти догађаји биди у узрочној вези међу собом. И у М. Ђ. Милићевића „Кнежевини Србији" забележено је у говору о Браничеву како „у Браничеву, на име, на Ждрелу Браничевском, арича вели да је краљ Милутин имао бој с Татарима, и да је тада Млава потекла крвава од великога покоља људскога". У таким мислима бејах када лагано зађосмо у Горњачку Елисуру оставивши за леђима врхове Вукана и Јежевца и ирва утврђења која су затварала узани овај пролаз у Омоље. У тим сам мислима био и када прођосмо поред „Митрополије", храма Светога Николе, где је седео, веле, епископ браничевски, и када нам, опет, у дево остадоше остаци манастира Благовештења, храма Свете Богородице, чији поменик поменух у почетку ове путничке забелешке. У жељи да стигнемо на службу у Горњаку, наша кола пођоше брже романтичном клисуром, и ми прелажасмо на леву страну Млавину управо у тренутку када звоно задужбине Кнеза Лазара огласи позив верних на молитву'. А. Г.

1 Ову претпоставку о Ждреду поменуо сам још 1902. у напомени уз једну расправиду.