Просветни гласник

412

ИРОСВЕТНН ГЛАСНИК

Шишманова сина Михаида, „иже посл ^зди 6б 1 сгб царв ввсеи земли блвгарБСЦБи". Према томе држим да у позне послове дометке, треба убрајати и све оно што објашњава где је Ждрело т.ј. ове речи и реченице: „до м г ћста глаголн5малго Хвоствна", даље: „ико да вбзмоттб тоу соуштеге достоинше много црбкбви домоу свпасова, реквше арвхи[епископте", и најзад оно што се вели за архијенископа Арсенија: ,лежештакго тоу вб домоу светиихв апостолБ". Тиме је позни настављал или преписивач, мислио објаснити где је Ждрело јер је тада хвостанско Ждрело потиснуло било јасан спомен овога, браничевскога, Ждрела. Ако стоји непоречно оно што је писао Љ. Ковачевић у Годишњици III и што је поновио у својој (и Љ. Јовановића) Историји Српскога Народа — да је Милутин столицу архиепископије преместио из Жиче у Пећ иосле овога рата са Шишманом видинским — онда је несумњиво да је Шишман тада био продро препадом до овога, браничевскога, Ждрела, што треба унети, као исправку, у историју народне наше прошлости. И ово са своје стране утврђује поставку пок. Св. Вуновића, изнету у четрдесет-трећем Гласу С. К. Академије, и пристајање Јов. Гадоњића, у Матичину Летопису 1804., о томе да је Милутинова „аутобиограФија" нека врста ФалсиФиката. За Ждрело би Хвостанско могла, можда, говорити само та околност што је на путу у тај крај — у нишком и топличком округу све до наших дана сачувања сачувамо на тај догађај сећање у поменутој песми. Али се овде ваља сетити и како живе и како се преносе народне традиције, а то се сведочанство. донекле бар, паралише другим сећањем које је остало у самој околини млавскога Ждрела и које памти друкчије неке везе путем женидбеним. „Син краља Драгутина — казује та прича — побеже од свог оца Татарима Дрману и Куделину. Они му даду своју (!) кћер и ожене га њом: кад су младожењу и младу одвели у ложницу, дигне се српски краљевић па кроз прокоп уз Комну реку проведе српску војску на врх Вукана, где је била татарска резиденција (!). Како дођу Срби они се одма почну тући. Дрман и Куделин нису т,у били него мало даље па пошљу на Млаву да им се донесе воде, ал' како се који враћао сваки каже: „Богме Млава мутна и крвава". Онда они иовикну: „е, богме прокопаше Срби"! и од тога се доба оно место где нрођоше Срби назва Прокоп. Кад у месту где је сад село Шетоња изиђу на Млаву, а ту пливају капе татарске по врх воде и од тога изиђе реч „шетају", и по том се и село назва Шетоња... А српска војска потуче све Татаре, и од силне крви сваје Млава била крвава". И ако ово — у „Путу лицејских питомаца по Србији 1863." тако разговетно записано — предавање казује како су Срби освојили Браничево за владе Драгутинове и Милутинове, што је предходило Милутинову боју са Шишманом, ипак мислим да у њему има помешанога сећања на више догађаја, а та мешавина сведочи, на