Просветни гласник

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

431

II Жегвот представа. 7. Је ди дете лшого нзвођено (у варош, окодину)? 8. Да ди је нгтовадо и куда? 9. Пита ди ч:есто (је ди радознадо)? 10. Да ди је што важно доживедо у своме животу (смртнн сдучај, несрећни сдучај, иожар, ноидаву и т. сд.)? . III Живот осећања. 11. Да дн је дете весе.ао и.ш жалосно? 12. Дружиди се с браћ.ом и сестрама и с друговима нди се радо закдања ? 13. Тугује ди? 14. Да ди је сажаљив ирема животињама иди исте мучи? 15. Је ди напрасито (ваља ли се)? 16. Зандаче ли се лако? 17. Говори ли увек истину? 18. Слуша ли добро иди дотребује честа лотсећања? 19. Има ли какве нарочите навике? 20. Илаши ди се (номрчине, само да спава)? IV Појави воље. 21. Занима ли се радо само ? Чиме најрадије ? 22. Је ди вешто у нрактичним стварима или сметено? 23. Ради ли по својој вољи? 24. Задржава ли се дуже при једној стварн иди брзо траж.и новине ? 25- Држи ли своје ствари у реду? 26. Шта хоће да буде ? На основи овог материјада израђене две Шубертове слике изнео је Хартман у овоме своме деду. Те су слике послужиле и г. др. Рајичићу за израду његове треће слике која је заједно с осталих пет изашла у Годншњаку јенског педаг. семинара на ст. 206. од 1890. г. свеска 8. Од њих су три преведене и нзашле у Гласнику дечје психодогије 1910. год. Шубертове напомене признаје Хартман као умесне из разлога, што се овим начином нспитивања донекде испитују закони наслеђа, који су од велике важности, затим се епецијализирају дечје грешке и обраћа се већа пажња на индивидуадну обдареност. Ради подробнијег исдитивања дечје индивидуалности, Шубер се обраћа родитељима, којима даје питања за одговор. При овоме учествују како родитељи маде деце, тако и они одраслије. Та питања обухватају: телесни развитак, живот представа, живот осећања и појаве воље. Као даљу допуну Хартман помиње и рад Цилеров на исиитивању индивидуалности, који је и код нас у неколико познат из налога и уиута како треба бележити инз,ивидуалне особике ђака основне школе. Овај посао није код нас наишао на повољан пријем због тога што учитеље није имао ко да заинтересује за овај корисан рад, већ им је од стране претностављених наређииано да те особине морају водити. И ако је ко то чинио, он је радио што мора, т.ј. поиуњавао је хартију словима и ништа више. За сваки посао потребно је створити љубав и интерес, то је једно, а друго треба неуккма дати упута.