Просветни гласник

39*

шкодско кретање

585

„Зарад тога, не будимо н сувише идеалисте, бар у почетку. Не покушавајмо да учимо Кантовом моралу или пак норалу који је сав огрезао у мистидизму, који је био, који је још и данас врло омиљен у једном делу основне наставе. Да би била чврста наша морална настава треба сасвим изблиза да прати прогресивну еволудију дечје душе. Она треба непрекидно да тражи да ту душу поправља, али да јој не лредлаже и не оставља никакав идеал, који она неће моћи схватити. Снажном малишану који има увек добар апетит, не приповедајмо непрекидно да се уздржава од јела. Нарочито не покушавајмо да га учинимо савршеним једним ударом. Не рецимо му: „Чини што ти је дужност, јер то ти је дужност", јер таква наша настава биће догматична а не научна. Покажимо му моралне појмове као необориве истине пошто су оне, као што већ знате, резултат многобројних вековних искустава. Не обраћајмо со никако веговој свести пре но што смо је пробудили и створили, јер свест, за лајике, није натприродан глас, божански, већ морално искуство. — Будимо млади као оно што је, несавремени као оно, у лочетку утилитарни. Тако треба да буде. Кад наши ученпди буду сазнали да је добро радити и добро се понашати најбоље средство да се постигне срећа, тада ће бити одлучнији да добро раде. Неће понављати речи већ ће имати идеје. „Колико сам пута слушао велике личности како немилосрдно осуђују егопзам, говоре о њему с презрењем, а међу тим сами раде и понашају се као савршене егоисте. Услед недостатка пспхологије и опога посматрања самог себе, што су Грци с правом сматрали као кључ мудрости, ове су лпчности хидокрите и не знајући за то. „Исто тако и ми радимо врло често. Називамо егоизам најиогрднијим именима, али се он не осећа ништа горе. И ми сами нисмо убеђени, а како би онда тек ученици били? „Поћи у борбу против егопзма, који је тако дубоко укорењен у духу дечјем, јесте предузеће тсшко али ипак потребно. КиалиФиковати га, просто га осудити било би, плашим се, што и обновити борбу дон Кихота против сувача. Није ли зар много простије а псто тако и много упутније почетп тим што бисмо просвећивалд и дисциплиновали тај егоизам? Енглески филозофи у овом погледу дали су нам драгоцена упуства. Допустимо детету у почетку да буде егоиста, али да то буде паметно. Признајмо му право да буде срећно, али му у исто време укажимо да је његова срећа начињена од среће свију осталих. „Напослетку можемо му говорити о самоодрицању и жртвовању. Нећемо пропустити да то учинимо и моћи ћемо толико боље успети у колико прве основе буду чвршће. „Предаје се, учи се, али се довољно не убеђује. Често зато што се није довољно добро разумело. Дете не треба само да познаје морал, оно га мора п волети. Треба да успемо да му натуримо снажне идеје и снажне осећаје. Другим речима речено потребно је да га научимо да добро ради и да се чува да зло не ради. На тај начин Формираћемо његову свест и васпитаћемо његову вољу." К. Р. * Ручне књиге — Ни у једној школи многи ученици немају све уџбенике. По моме мишљењу то је права срећа. Дечја књига треба да је књига са чланцима моралне садржине који су одабрани и коментарисани. Читање