Просветни гласник

НАОТАВА И КУ1ТУРА

Родитељска кућа као битни чинилац религијског васпитања омладине. Из методике религијске наставе од Ш. ВЈИогЈ-а извео Вујица Петкови-ћ, учит1;л.

Ео многим васпитачима важи редигијска настава као најважнији наставии нредмет у васпитној шкоди. Она ствара деци оихођење са морадно-религијским карактерима и чини тако велики утицај на стварање ллчности. Ненрегледан је број сииса, који се баве њоме, и увек у нових она је иредмет озбиљног промишљања. У погдеду морално-религијског развитка појединаца и целине и с обзиром на променљиви свет, радови новога времена ревносно су се трудили, доказивали, како су од религијске наставе наших дана узели нове задатке на новим нутевима. Градиво, које се већ данима средњега века традиционално потезало у нагаој религијској настави, показује се при ближем испитивању за сваки нови задатак као неупотребљиво и мора се издвојити. Све се више крчи пут очигледности, да се на име првој настави у религији не сме дати тако градиво, за чи.је усвајање у дечјој свести недостаје потребна аперцептивна подлога; све енергичније захтева Методика наиег наставног предмета, да се при излагању градива строго узимају у обзир закони духовног усвајања. И кад се ми сад у пракси школског живота обазремо, како ћемо запазити ревностан труд, коме свагда одговарају теоријске наредбе! $олико нам се озбиљан показује васпитни рад на области религијске наставе, и ипак — колико мало успеха! Уз то долази још жалосна појава, да противници школе сву кривицу због опадања морално-религијског живота њој приписују, да се она често сама чини одговорном због морално-религијског недостатка нашега доба. Али то се исто тако мало слаже са правим стањем ствари, као кад би школа хтела да верује, да ваљаност наших генерација једино и само од њене радљивости зависи. Једно је исто тако лаж