Просветни гласник

НАСТАВА И ЕУЛТУРА

631

НЕШТО 0 ЖЕНСКИМ ШК01АМА НА СТРАНИ 1

Покушаћу да саопштим некоја од мојих опажања, која сам у великом свету на западу стекла, ма да не намеравам тиме да кажем да и ми Срби слепо попримамо све оно, што нам изгледа примамљиво код западиих народа, јер држим да је за један народ само оно лепо и добро, што је из његових општих потреба никло, и што је његов сопствени дух створио. — Ми као мдад народ, треба да пажљиво упремо поглед на народе напредније од нас и да принамо од њих оно, што нам доликује, што нам је неопходно потребно, да меримо наше врлине с врлинама великих народа; али их не смемо слепо подражавати да не постанемо смешни. Напреднији нам народи служе као огледало, у коме треба да видимо нас, нас младе и сиромашне Србе, те оно што од напреднијих примимо, треба добро да прожваћемо и сваримо да нам та корисна храна пређе у крв, у чисту српску крв. — Али, ако се и најбољи покушај какве особите новине противи природи Србиновој, треба га већ у клици утаманити, јер нас то угледање може само понизити. Треба све оно што личи на полутанство, на несходност смело одбацити. Површно и лакомислено тумарање за страним, води нас до ропског имитирања, а то значи до националне пропасти. Јаче него икада, треба да живимо у садашњости и да се вољно трудимо да нам млађа генерација буде срећнија. од нас. Претешка је то задаћа и захтева непоколебљиво пожртвовање, јер је васпитање женскиња један компликован проблем. Културне задаће женскиња су многобројне, јер жена данас принада двојаком животном кругу: друштву и нородици, која је још увек њезина главна с®ера. Али су социјалне нрилике, у нашем веку ослободиле већи број женскиња од ситнога, једноликог кућњег рада, те се од тог броја женскиња траже ншри, виши захтеви у погледу умноморалног рада. Па на који начин да доведемо нашу млађу генерацију до нута светлости, до ведријих висина ? У последњим годинама су многи културни народи утрошили доста снаге, борећи се да уведу неке потребне, хумане реФорме, у наставни план за више женске школе. Они су осетили да само интелектуални правац васпитања не помаже данас културном женскињу, премда и најпримитивнији позив захтева умни рад. Увидело се да је женски подмладак и сувише претоварен енциклопедиским, прегледним знањем, а занемарује прирођену здраву моћ мишљења, оптерећује

1 Ова тема нешто измењена и ирошпреиа била је предмет говора на дан Св. Саве ове год. у приватној женокој гимназији у Београду.