Просветни гласник

632

ПРОСВБТНИ ГЛАСНИК

памћење и развија рецептивност, а не негује продуктивност. С тога се захтева данас у вишим женским школама напреднијих народа, покрај важног реално-практичног васпитања, и образовање унутрашњег живота, нега интимне душевне културе, и телесне хигијене. Особита се пажња обраћа на самостадан рад и развија енергија за продуктивносг. — Отуда модерне језике деца уче и по ново-фидолошкој методи: не обидазним путем помоћу матерњег језика, и превођењем на исти, већ правом стазом, говором, помоћу ува и говорних органа. Граматичко знање постизава се тако рећи искуством. После савладаног језика додази на ред систематисање научених облика. Прво се примери добро учврсте, па се онда из њих изводе правила. Али и при таквом граматичком раду држе се наставници основног нрннципа: што мање граматичких правила, а што више практичне употребе самог страног језика. То је врло тешка задаћа за оне наставнике, који сами не владају нотпуно страним језиком, јер се од њих захтева да се ослободе ограниченог превођења и да замене једностраност и сувопарност граматике богатом конверзаци.јом. Предмет рада за проучавање страног језика, није увек једна те једна врста опредељеног градива, честим ионављањем уноси монотонију и тупи заинтересованост. Наставник се стара да се разговор развије спонтано, импровизирају се разне сцене, па или тренутно душевно расположење ученица или ма који утисак природе дају материјала за живахну и отмену конверзацију. Нова метода захтева да сваки страни језик добије своје посебно поље, свој органски створени комплекс асоцијације у души самога ученика. На тај начин дете научи не само правилно читати и писати на страном језику, него може онда лако и говорити њим. Културни народи, Немци, Французи и Енглези увидели су да не може свако интелектуално образовање имати свој властити циљ; опазили су дакле да се путем концентрације мора доћи до неког савршенства. Што су вшпе у настави напредовали, тим је више избијало на површину да је женскињу, из разлога њезиног двоструког положаја, потребно стручно образовање. С тога су напреднији народи у својим женским великим школама уврстили, као органске чланове, нарочита носебна одељења за темељитије проучавање изабраних предмета. То су неке врсте семинара, који дају сваком женском детету прилике да настави образовање, ирема својим снособностима, према своме дару и вољи, и тим путем унапреди културу личности, да јача сво.ју индивидуалност. На тај начин само ослобођава се један део њеног бића, њеног урођеног позива, тим путем јој се тако рећи њезин дар поклања и развија из везане у слободну снагу. Дете осети под таквим специфичким руковођењем срећу једног свесног умног живота, који хоће да