Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

633

се развије, прошири, утемељи, и који поетаје богатији и личнији. Оеећа чари ниансирања у борби за умну слободу, када јој признаље личне епособности пређе у активност и задобије смерно знаље помоћних средетава, којима може прићи ка извору истине. Помоћу савесног психолошког испитивања, контролисања умних способности и јачипе воље за учење, учитељи изводе само онај проденат женских радника. на културно поље, који се за тај позив потпуно спремие. На-тај пачин ослобођава се људско друштво опасног умног пролетари.јата и надрикњиге, који је код женскиња у толико опаснији у колико је њезин позив као мајке светији. Наставникова је дужност дати ученици просечну оцену, у погледу њезиних интелектуалних способности и изабрати само оне кандидаткиње за озбиљнији и одговорнији умни рад, које су за интелектуални напредак оспособљене потребном марљивошћу и природним даром. Напреднији народи су опазили да је женскињу потребно рачунање са моментима њезине душе. Они су увидели да је жени дубока културна потреба лична слобода и да она исту не може само помоћу здравог разума постићи, него и помоћу унутрашњег живота, живота душе. У круг женског васпитања на западу су увршћени поред предмета за развијање интелигенције и предмети за хармонични развитак душе детиње, да би се створила равнотежа између умнога и моралнога живота, јер само тим путем долази личност до својег потпуног развитка. — Тежиште душевног образовања обухвата естетика. Пробудити у детету вољу за лепим, непосредно и у најнезнатнијим моментима, при евакој прилици, обогатити му душу уживањем у простим и лепим појавама природе, у лепим делима уметносги и литературе то је задатак естетичког васпитавања. — У немачким, Француским и швајнарским а нарочито у енглеским школама, пази се, с неком особитом строгошћу, на одржавање примерног, тако рећи, салонског, понашања. И опа најгора бедница, из тамних зидина лондонске сиротиње добија номоћу школе, отмено образовање. Завреме мог двогодишњег боравка у Лондону, имала сам прилике да видим, какав отмени утисак чине на нас деца лондонске сиротиње. Само по врло сиротињском оделу можете разабрати да је дете од оних гладних и жедних сиротана, јер му је понашање било онако исто лепо, као и у деце- из господских кућа. — Ја сам виђала те мале сиротице, како с неком достојанствеиошћу савлађују бол и зловољу, а заслужени прекор примају са отменим, мирним нзразом лица. Њих је крпсила неописана Финоћа у тону говора, у гестикулацији, сређено држање и покрети, оправдана радозналост, а нарочито уАудност и неупадање у реч. Ја нисам никада могла опазити да би се једна мала Енглескиња у љутини раздерала на своју другарицу, или да ју је у мом присуству мрко погледала, а камо ли да би јој коју увредљиву реч рекла, или да би јој, рецимо, окре-