Просветни гласник

634

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

нуда аеђа. Никада ме ниједае разред није дочекао виком, нити ми је и једна девојчица пружила прљаву вежбанку. Ученице сматрају своју наставницу као свог најбољег пријатеља, и захваљују јој на уложеном труду оданом усрдношћу и поштовааем. Свако предавање примају оне као особиту награду, и за сваки задатак захваљују се посебно. Еодико је то угодније расположење, него кад се чују у таквим приликама само уздаси и гунђање. Мале Енглескиње су ми дале да осетим, колико је идеалаи и захвалан наставнички позив, јер су уносиле својим одличним понашањем, онај потребан отмени тон и дух, који треба да влада у свако.ј школској дворани. Родитељи и учитељи раде заједнички, јер сама настава без васпитне моћи, не оплемењује карактер/ и не чини човека човеком. Пријатно ме је изненадило и понашање малих Енглескиња у угодним приликама: нри забави, игри. Оне се ирија^ељски заједно играју, и то с неким особитим достојанством и углађеношћу. — Поред тако образоване деце чисто се одмара душа човечја од ситних свакидашњих брига, јер ју крепи нада да је добро васнитан подмладак велика узданица и понос народа свог. Та дисциплина социјалне углађености није једнострана, једнолична, није крута, конвенционалност и нема у себи оног опасног ®ормализма, у којем се крије подмуклост и неискреност човечје природе. То није онасиа, површна кокетерија, која се, жалибоже, код нас угнездила. Напротив, она је права душевна хигијена и чува наша осећања од многих незграпних грешака. Сваки онај, који воли и негује нросту лепоту у тону говора, у кретању по друштвеним правилима, неће никада изазвати ни на.јнезнатнији несклад у кругу друштвеном. Васпитавањем укуса за лепо понашање, уносимо неку врсту стила у наш темнераменат и савлађујемо у критичном моменту оно себично, грамжљиво наше Ја". Често вођење контроле над немирним, неумесним изразима нашег осећања, ностаје нашом другом нарави и помаже нам да одржимо победу над самим собом, у тренутцима гпева научимо се да савлађивањем угушимо сузе бола, те да- не изазивамо ненотребно сажаљење у души ближњега, а уједно утамањујемо завист и грамжљивост за туђим. Унети уредност, учтивост, углађеност у понашање, то је један део практичне естетике. Више морално схватање постизавају деца утврђивањем љубави за домовину и за човечанство, јачањем лнчнога поноса, развијањем воље за рад. Свака и најмања жртва за опште добро уважава се разним начинима, Немци и Енглези су се~ ослободили од сентименталног конзерватизма и празновере да је срамота радити, увидевши да нове економске прилике постављају нове задатке и школи и жени, те данас и најимућнији спремају своју децу за озбиљан рад. Ми ви-