Просветни гласник

ластава и култура

635

димо данас богату Енгдескињу у најтежем раду, као мисионарку и бодничарку. У Енглеској и у Уједињеним Државама Америке, има покрај виших женских школа, у којима се негује воља за рад и више разгранатих школа, тако званих женских казнионица за децу из господских, имућнијих кућа, коју су леност, прекомерне забаве и раскошан живот довели до рђавих мисди и бацили их у таму некултуре те иостада несносаи баласт, паразити и својих бдижњих и људског друштва. У овим казнионицама добијају питомице озбиљну наставу, приморане су да упознаду одговорност рада и дужности, оспособљавају се за разне ручне радове, обављају све кућне послове, а по физичкој могућности и неке од баштенских. Стега методичног рада избрише многу љагу у темпераменту младог кривца, али за окорелу тврдоглавицу, коју не вређа презирање од стране њезине породице и њезиних наставника, сачуване су и неке од средовечних казни као: затвор и строги пост. У морално васпитање спада такође упутство у разумевање социјадних дужности. У Лондону, Берлину и Цириху имају и ниже женске школе своју засебну организацију, те у Извесне празничне дане походе болеснике и сиротињу. Тај начин васпитавања одговара захтевима унутрашње моралне природе, буди у деце симпатију према ближњему, и улива им поштовање да на пријатан, пристојан начин сиромашнијем ближњем помогну и да остентативним доброчинствима не изазову понизност и понижење у срцу оних, који траже помоћи од њих. Пример их уверава да је доброчинство само онда доброчинство ако је жртва. Поред испуњавања виших моралних дужности захтевају се од млађе генерације и уважавање малих вредности. Л.уксузно одело и накит, који често воде до варварске неситости, забрањени су за школску дворану. У Енглеској се сматра једноставно укусно одело као нарочити спољашњи, школски украс и пази се да се школска младеж сачува од бруталности нервозне моде, бар у ношњи (Колико је невоље, тај страшни непријатељ, та ћудљива мода допринела српској жени, осећа добро сиромашни срнски народ, који је посгао робом развратног луксуза.) И телесно васпитање има свој посебни ритам. Родитељи и школа имају одговорност за подмладак, они морају заједнички да раде и да се брину за дечји телесни живот, који је данас већој опасности подвргнут, него у пређашња времена. Један идеално широк простор, уз школску зграду, за свакодневну гимнастику и пгре, има готово свака школа код западних народа. Слободно, поуздано, одважно кретање, постиже се помоћу гимнастике. Једанпут у месецу, и то недељом, одржавају се, тако звани, МаИпеез, на којима деца излазе на јавност и показују успех свог рада. Изводе гимнастичке облике, по нравилима естетике и уз музичку пратњу. Да би се код млађег женског нара-