Просветни гласник

636

ПГОСВЕТНИ Г.1АСНПК

штаја одржали здрави, грациозни и депи иокрети, уведена је у немачким и енгдееким шкодама, естетска гимнастика, као облигатни предмет наставе. Еао важан Фактор, за тедесну хигијену сматрају се такође и излети, нарочито кад су депи, сунчани дани. Том приликом развија се у души детета љубав ка кретању и ка природи. У летњем тромесечју избегава се, колико је год могућно, школска дворана и држе се предавања у свежем зеленнлу. — Ми, Срби, стојимо тек на почетку познавања природе дечје, јер је очевидно да нам школска деца кржљаве под прекомерним нритиском разних школских предмета. Нама је неопходно потребно и пажљиво проучавање душе дечје. Знамо да васпитање, које тежи савршенству ума и душе помаже данас развитак културног човека, с тога- треба да настојимо да науком не дајемо нашем подмлатку само сухопарне научне податке, него да јој оплеменимо душу, очеличимо карактер и ојачамо њезин нонос. С тога, што данас умни и душевни развитак наше млађе генерације родитељу и васпитачу иоставља све теже, нежније и умније задатке, морамо све жртвовати да стечемо услове за васпитање душевне и умне хармоније њихове. Треба омладини помоћи да ојача своју природну моћ мишљења, да слободно развија свој укус, оплемени свој карактер и сачува своје здравље. Морамо подмлатку прокрчити пута да постане умом и душом самосталан, да осети у души својој моћ културе, и тим добије снаге за даљи развитак умпих и душевних способности. Јер свака врста доследне умне и душевне дисциплине да,је потребну концентрацију за могућни даљи напредак. Садашње стање у васпитању наше женске омладине достајенепотпуно. Само се пази на развијање интелекта, те се дете оптерећује знањем, које има само незнатног утицаја на унутрашње душевно васпитање, на живот саме душе, и довољно не негује, не јача карактер. Хармонични развитак ума, душе и воље у религиозно-националном духу а на реално-естетској основи, која не занемарује ни телесну хигијену — то треба да нам је идеал васпитања, јер такво васпитање одговара и природи детињој и позиву наше младе Српкиње. Д-р Зора Прица.

ЂАЧКЕ ДРУЖИНЕ ПО НАШИМ СРЕДЊИМ ШКОЛАМА

Мислим да нема ниједне наше потпуне средње школе која нема своју ђачку дружину са задатком: „да помаже научни, књижевни и уметнички развитак својих чланова", дакле, самих ученика. Можда је у неких дружина овај задатак друкчије обележен, друкчије редигован,