Просветни гласник

638

ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК

лама може бити користи, или бар неће бити штете, само тако, ако се њима мудро и обазриво рукује, ако се над њима води паметан и .иријатељски надзор — ја ово нарочито наглашавам — од стране школхке власти, ако се има стално на. уму њихов задатак, и ако им се не да да с правога пута скрену. Ученици, нећу рећи увек, и не сви, не воле овај надзор и контролу, и најсретнији су кад су на својим састанцима сами, те својим прохтевима и својим „критикама" даду пуну снагу. II онда се често дешава да лични момепти преовладају, да се препирке изметну у свађе, да се, и ово је најгоре, у дружину увуку и спољашњи улични утицаји и односи, да се ученици поделе на две или више групе, и да се тада највећи број састанака и седница утроши на збацивање старе и бирање нове управе. Ту се онда, у пуном значају, изиграва „екупштина", са свима њеним атрибутима, беседама, изјавама поверења или неповерења, нових избора итд. премаономе: те <Не АИеп 8Ш1 §еп.... А свега овога неће и не може бити ако директор и наставници не дигну руке од тога „дечјег посла" и не допусте да у дружини иде како ђаци хоће и умеју. Ствар у опште нпје тако неозбиљна, како се то некима можда чини, да она не захтева пажњу и бригу школске власти и паставника, бар оиих који не мисле да је њихов посао само за катедром и у лекцијама. Разуме се да овај надзор над радом у дружини, да упућивање, иснрављање, сузбијање једних а подржавање других праваца у послу, мора ићи обазриво, неосетно, пријатељски, за поновим горњи израз, мора имати љубави и такта према деци и њиховим грешкама, бити без оног хладног туторисања, без оне службене контроле која се овде најмање трпи. Та мало мање званичности а мало више топлине и пријатељства није никад бидо на одмет ни за катедром, а то ли ће бити овде, у ђачко.ј дружини, која је више „њихова" ствар, где су они код сво.је куће. Али надзора и сталног упућивања није потребно да буде само онда кад је опасност да дружина скрене са свога пута. Има случајева да се дружина не греши о основна правила свога опстанка, да она привидно ради како треба, па ипак да од тог посла не само нема никакве особите користи, већ да буде непосредне штете. Мислим на онај неприродни, извештачени положај у који ове литерарне гимназиске дружине тако лако падају, доводећи у искушење своје чланове да пишу и говоре о стварима и о предметима о којима нису довољно обавештени, да третирају питања ван домашаја њиховог сазнања, да се уче да говоре о свему и свачему, да о свему имају „свој" суд и „своје" мишљење, да се, једном речи, уче и спремају да буду лаки и површни, да буду сваштари и позери. Јер се у ђачким дружинама хоће често да чују спевови који у себи немају ничега песничког; да се износе осећања која се нису осетила; да се причају приповетке из „живота", у којима нема никаквог доживља.ја, нн личног ни посматраног; ту се у рђавим