Просветни гласник

658

ПРООВЕТНИ ГДАСНИК

на уннверзитету др. Ст. Окановнћ, који је у нсто време н наставник Жонске Учитељскс Школе. Он је нанлеао више етичклх п педагошких расправа, које су за на.шу Хербартову литературу добро дошле. Међу н>има су неке пространије и врло важне као: Религијска свест, о мару или интересу, настава историје и т. д. Окановић нам је иружио и неколике добре нреводе као : психологнју од X. де Ра .Фа и т. д. У најновије доба покренуо .је Александар Марић, који је наставник у српској учитељској школи у Скопљу (у Старој Србији под Турском), нов чисто хербартовски часопис „Српска Школа", која излази тек од године дана. Ако му пође за руком, да се сви хербартовци прикупе око овог часоииса, биће драгоцено за остварење наших педагошких идеја. Марић нам је поред својих лепих расправа и неколико важних превода као : педагогика од про®. др. В. Рајна, ово у друштву с Владимиром Стојановићем, дао и Анерцснцију од др. К. Лапга, која је ту скоро штампана у Скопљу. Од пре две године излази код нас и часопис за дечју нсихологију као орган Друштва за дечју нсихологију. Председник је овог друштва др. Душан Рајичић, који .је написао и једну снецијалну дидактику. Ссм тога он ради сад у миннстарству просвете као референат за основну наставу, у ком је подожају био раније и извесгилац. Овде Рајичић ради онет у духу Хербајиове згауко. У истом друштву раде и пређашњн чланови јеиског недагошког универзитетског семинара: Павле Љотић, управитељ учитељско. школе у Неготину. СоФроније Симић и Јован Јовановић, проФесори учитељске школе у Јагодини. Љотић нам је норед тога пружио неколпке лепе раснра.ве п преводе; он се особито интересује психологијом. СоФроније Симпћ написао је методику геометријске наставе, а Јовановић методику рачунске наставе. У Хербартовце рачунам ја и др. Милапа Шевића, који је поред неколпко орнђнналних радова као: о Досптеју Обрадовићу, његова докторска дисертација, пружио нам и више добрих превода као од Дилтаја, Карма.на и т. д. На нослетку нека су споменути као нрилог Хербартовој педагогици код нас и радови известиочеви као: Псдагогика, која је ових дана изишла у другом издању н др. Свп нанред сноменути школски радници, осим Бакића и Шевића, непосредни су ученицн високотваженог проФесора др. В. Рајна, који на овај начин има великог утицаја на наше школе и народно васпитање. Зато он и није задужио само нас, с-воје ученике, да му будемо вазда захвални, него и све наше учитељство, ко.је од њега директно или индцректно има Хербартову науку. Јасно је, према горњем кратком прегледу, да. хербартианизам код на.с све више и впше задобија нристалица; особито је срећа да су то сви мла.ђи учитељи и учитељице, који се још у свнма нашпм учитељским школама образују у Хербартовом духу. Последице су тога несумњиво добре. Настава је сваког дана све више васпитна. И школски се живот све боље уређује, и нико витпе од учитеља не верује да је тпколи прави и једини задатак давање сухопарног знања из појединих наставних предмета. Све школске установе према Хербартовим идејама примењују се сад и у нас, да би васпитање омладине било боље. Тако су и код нас уведене школске екскурзије, школска путовања, школске свечаности, родитељске вечерп п т. д.,