Просветни гласник

ШКОЛСКО КРВТАЊЕ

661

корисног педагошког рада не само за Ваше земљаке у висококултурној Немачкој царевини, него и за све иросвећеније народе н ван ње. Менијечаст да Вас данас м.огу поздравити у толико већа, што су многи моји земљаци дз разнпх срнских покрајина, који нмају част зватн се Вашим ученицима, корисни сриском народу. Моје уверење о значају Вашег рада н моја осећања поштована према Вама наложили су ми те сам, по иретходном пристанку царске немачке владе, иредложно мом узвишном Господару Петру I Краљу Србије да Вас у знак евог високог признања благоволи одликовати овом приликом за Ваше заслуге, п он је мој предлог усвојпо. Ја имам част уз ово писмо послати Вам орден Светог Саве, везан за име онога великог човека, који је пре осам стотина година јавно се у српском народу као његов први учитсљ и нросветитељ, и кога славе све српске школе по свима српс.ким земљама, и молим Вас да ово скромно одликовање иримите уз изразе високог поштовања, које гаји према Вама потпнсани министар просвете и црквених послова у Краљевини Србији Јаша М. Продановић. 15. јуна 1911. у Београду". На ово писмо министар просвете добио је овај одговор, на немачком језику : „Ваша скселенција, Изјављујем овим своју најдубљу захвалност на одликовању, које ми је подарио Његово Величанство Краљ Србије. Ово признање мог иедагошког рада на универзитету у Јенп причинило ми је велпку радост. Ја молим Вашу екселенцију да изволи доставити моју захвалност Његовом Велпчанству Краљу Вашем. Још раније одговорио бих ја Вашој екселенцији на љубазно писмо. Али сам хтео да сачекам одговор од краљевског српског посланства у Берлину, коме сам се обратио за обавештење. Ну више не могу да одуговлачим а да не замолим Вашу екселенцију да ми и надаље останете наклоњени и да радо примпте изјаву моје захвалности. Вашој екселенцији веома одани 1л1. С. Вг. В. Рајн, нроФесор на универзитету у Јенп. 12. јула 1911". * Кад је свечаност ова била при крају рекао је још проФ. Рајн, да ће му указана љубав овом приликом бити нова снага за нов рад. На то се подигло бурно, весело клицање, а то је био нов доказ како велико поштовање ужива проФесор у кругу својих ученика. После светковине у засебно гптампаном ппсму захвалио се Рајн свима пријатељима и члановима педагошког универзитетског соминара, и тако се завршила ова лепа светковина. 1 Љ. М. Протић. * Споменик у славу етогодишњице Првог Устанка. — Често се чује како наш народ не воли школу. Исто тако говори се да свештеници нашн нису пријатељи школе. Међутим ниједно од тога није тачно. Напротив народ наш воли школу, а тако исто и наши свештеници. 0 томе бпх ја могао пзнети безброј доказа. Али то ми није намера овога пута. Овде ја хоћу нешто друго: да истакнем како се један део грађана једне сеоске онштине одужио успомени стогодишње нрославе Првог Устанка; како је

1 Овај се извегатај штамиа нарочито због крате историје семинара и писама: министра просвете и В. Рајна.