Просветни гласник

662

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

везао леио с корисним и показао се волики аријатељ и дивне историјске прошлости, и школе и народног просвећивања. * Тамо на Дрини, према тужној Босни, мало више од Љубовије, оиштина је азбуковачка, по броју пореских глава доста велика, јер пх пма преко 700, али по њиховом имовном стању доста сиромашна. Сви грађани њенп плаћају на земљиште једва до 1800 динара, и ако оно захвата доста велики простор; земља је доста слаба, а често су и неродне године. Још кад сам ја требао да пођем у школу, у непосредној близини цркве, у Цапарићима, отворена је привремена школа, за коју је узета онда нова судница, тек начињена, захваљујући увиђавности грађана и општинске управе, која је пристала да поново суди у ранијој, опалој судници старој. Добро се сећам кад је пспред нове суднпце уклоњена „мацка", остатак из доба бијења, јер судница постаде школа наша. Иницијатива за овај преокрет бнла је свештеникова, који је постао школски старатељ и који је издржавао школу највећим делом својим новцем. Иротекле су године, и привремена школска зграда морала се да замени новом, бољом. Нова школа у истом месту, мало даље од цркве, има два одељења и два стана за наставнике. Али то је мало за ову општину, .јер је деце, Богу хвала, доста, а родитељи радо дају да им се синови школују. Дође 1904. годпне, кад се ирослављала усномена на јуначку борбу наших предака за ослобођење испод 'туђинског јарма, из турског ропства. Иницпјативом свештеника, који је урадио те се и прва школа отвори у овој општини, скупише се једног дана неколико сељака из доњег краја да се разговоре: како да и они прославе спомен стогодишњице Првог Устанка. Брзо су се споразумели, јер предлог Милована Протића, свештеника, одмах би иримљен: да се иодигне нова школа, друга у овој општини, а за засеоке: Врпоље, Латковиће, Брдо, Симиће п Роготу, који имају преко 100 домова а на 250 пореских глава. „Школа ће моћи да представи нашој омладини необичну љубав и ножртвовање наших старих. п да покаже шта све да радп за бољу будућност српског племена и српске отаџбине. Школа ће бити најбољи споменик, којим ћемо се одужити и према нашим јуначким претцпма а и према лашој деци, нади нашој. Школа ће осветљавати нашу прошлост и просипати зраке у будућност, која треба да нам буде светла". Тако рече стари свештевик, п сви га послушаше. Одмах се образова одбор за грађење нове школе, у који уђоше: као председник Коста М. Протић, намесник азбуковачки, и чланови: Срећко 11. Васић. пословођа одбора, Драгић Н. Васпћ, Милић Давидовић, Витор Петровић, Милош Окановић, Михаило г Бунисић и Јован Митровић 1 . 26. априла 1904. г. под ПВр. 4915. у министарству просвете одобрена је молба да се може подићи овај најлепши споменик, који су могли да подигну добри људи. Али за њ је требало много средстава, а било је мало њих који су хтели и могли да помогну да се школа почне подизати. Милован Протић, свештеник, и Драгић Н. Васић цоклонили су земљиште, на коме ће се школа подићи (први 2 / а , а други 1 / 3 , укуино до 1 хектар), које вреди на 1.000 динара. И други дадоше своје прилоге, п то: Витор Петровић дао је земљу и дрва да се испече цпгла, а мајсторима, који су израдили циглу, платили су: Коста М. Протић, свештеник,