Просветни гласник

716

НРОСВЕТНИ ГЛАСИИК

Сви педагози знају да је психодошким експериментима утврђено да дечји дух у добу развитка од 7—10 године не може више нико занимати од 15— 20 минута, на ипак се на то нико не осврће при прављењу распореда наставног времена. Данас деца морају по читав сахат и.1и најмање 3 / 4 сахата седети скрштених руку на часу и пратити непрестано наставу, коју није могућно апсолутно удесити да за све то време изазива интерес, па макар какве се мајсторије педагошке удешавале. Крајње је време да се то измени. РеФорме у целом систему васпитања па и у систему наставе! Рекосмо да су наставни часови у нас одвећ дугачки, да изазивају досаду код деце, да су штетни и по здравље дечје и да уопштс малтретирају децу. Оад ћемо да видимо како је са осталом поделом времена. Часови се држе пре и после подне од 8—10 односно 11 и од 2—4 или од 9—11, односно 12, и од 2—4 ирема последњем распису Министра просвете. Оваква подела наставног времена врло је незгодна и с педагошког, и хигијенског, социјалног и нрактичног гледишта штетна. У другом педагошком свету са оваквом поделом времена стварје пречишћена. Чињени су многобројни опити, којв су сви ишли у прилог неподељене школске наставе тј. држања часова наставних само до подне, а после подне остаљено је на слбодну употребу. У Угарској је овај покушај и званично утврђен за средње школе од прошле године и њихове све школе раде само до нодне, а што се тиче основних школа остављено је на вољу школ. одборима да они према приликама сами изводе ову ствар. Прошле године у Сомборским српским основним школама према решењу школског одбора држана је настава само до подне, и показала врло добрих резултата. Како је код нас Срба уопште врло мало писато о користима неподељене школске наставе то ћу ја бити слободан да мало опширније изнесем разлоге у корист овакве наставе. I. Са хигијенског гледишта. Да ,је са здравственог гледишта несумњиво боља неирекидна или нераздељена настава доказао је опитима чувени научник Шмид Морнард у Хали. Он је чинио испитивања на тамошњој грађанско.ј гаколи у погледу оболевања ученика и код једног и код другог начина наставе, па је нашао да је од 2100 случајева код дечака дошло 340 на нераздељено а 1560 случајева на раздељено време учења. Код девојчица је било 2380 случајева Од тих је долазило на раздељено време 1900 а на нераздељено 480. Време одређено за рад у школи било је исто у оба случаја. Деца с нераздељеним