Просветни гласник

«90

ПРОеВЕТНН ГЛАСНИК

ских Фупкција. Ги.чкастика треба да буде: ошнта, свн мускули треба сукдесивио да буду схавл.ени у нокрет; ритмичка, свм иокретп треба да буду нравилно и»вођенп; нотнуна, оста.јући нритом сасвим умерена. Сем »дравља гелесног гпмнастика развија и учвршћује п здравље душе. Она је пзврсшв сродство за ва-снитавање воље ; она је најбоље превентивно средство против чеврастеније кадгод и нротив содијалних болести. * Школа и заједниики језик — У лпсту Уог ТЈп§<1от (Копенхаген) Еогсћћатег излаже како су, захваљујућп напретку науке, пренреке и раздаљине уклоњене између народа, али тако не стоји ствар са оннм тешкоћама и незгодама које стварају разнолики језици при размени људских мисли. Интернационални конгреси честн су. Лако је на њих доћн са најудаљенијих талака света. Али, кад се ти конгреси састану и отворе, учасници се не разумеју или се разумеју врло рђаво. Отуда и нотреба за каквим другнм језиком, номоћним, иитернационалним језиком, који би сви научили у Школи, и који би нам дао могућностн да нас сви разумеју и да ми еве разумемо, бар што се тиче науке, трговине, индустрије. Тај би номоћни језик заменио в]»ло корисно, но напшм школама, један од два жива језика, који се у школи може научити само сасвим новршно, и тако бисмо имали више времена да се носветимо дубл.ем проучавању, граматичком и литерарном, главног живог језика. за ко.ји не бисмо имали више потребе да га учимо само-са обзиром иа нрактичну конверзацију, већ тако да од њеса начинимо праву дисцинлину духа и литерарио уживање: што неће ни у колико снречитн добре ученике да га говоре брзо и добрб после године дана проведене у туђшш, или нак носле вежбања од неколико месеци са својим нроФесорнма или њиховим номОћницима. * Читање на глас — 84ееп11ег8 наглашујућп нреку потребу читања на глас вели: Треба дете да покаже својом интонацијом да разуме што чита, да осећа. што чита и да да живота оном што чита... Често пута оно чита само речи у којима нема ннчег што га интересује. * Држава, дрква и школа у Француској — У једком америчком листу Ииггеу јс објавпо тачну и интересантну историју овога сложеног питања. Оиуказује прстом на услуге које .је учпнило свештенетво васнитању у средн.ем веку и у новом неку, затим иа одвратност овога, истог свегатенства да нанусти своју власт некад суверену над учењем науке и знања, које је сад и сувише нроигарено да, би могло бити сматрано као нроста зависност црквене историје —- катихизиса. Он приписује револуднји а нарочито Гизо-у иницијативу за, Франдуски школски развитак. „1820. вели он. 34 од 100 жена умело је потпнсати брачни уговор; 1870. 70 од 100 жена било је у стаи.у да то уради. — 1820 било је 22.000 основних гакола у целој Француској са 800.000 ђака (негато више но гато сад има сама, варога Њу.јорк). 18Г>(» бро.ји се већ 63.000 гакола са 3,785.000 ученика, гато представља за 30 годииа прираштај од 40 на сто. Сличног рекорда нема у Статистиди иаставе". — Жиггеу даље велн да је сасвнм неправедно приписиватн новим школама. које тендециозно нцзивају „безбожничким", повећање броја злочинаца, што ностоји и но свима другим земљама, н што вероватно долази од ненрекидног