Просветни гласник

школско кретање

889

тање није тако лако решити. „МаИп" је мншљења, да би занимљиво било, кад би и Француски научници, лекари и хигијеничард изјавили своје мишљење о овоме тешком литању. ПроФ. Ланелонг, који је нрви упитан о овоме, одговорио је: „Ја не верујем да код здравога човека, чији мозак није патолошки патио, разум старошћу опада. И ако тело ночне слабити, то ииак старчев мозак може остати ведар као и раније што је био. Свакако не заступам мишљење Флурансово (који је много радио на нервној системи и мозгу), да се разум старонЉу стално развија утисцима и знањем које добија, али сам потпуно убеђен, да код нормална човека интелигенција не онада, она може да очува своју снагу чак и у старости и ако се у неком правцу мењз Памћење на пр. мења се. Може да прими утиске, али заборавља оно, што Сс скоро догодило, а сећа се пак онога, што је одавно прошло и што му је дотле скривено. По мом убеђењу интелигенција може трајати до последњега даха". Друкчијег је мишл.ења др. Пјер Долбер. Он каже: „Ја верујем у онадање интелигендије, које вероватно почиње од 45. године. Ја имам 47 година смешећн се рече и нродужи: Свакојако треба покушати, да се смисао речи „опадање интелигенције" исправно објасни. Човек од 40 година не може толико примити духовнога материјала као у својој младости. Његово се памћење управо кристализирало : оно може још примати, развијати се, али ипак у слабој мери. Такође мислим, да се нове стваралачке идеје у тим годинама тешко рађају. Дакле, интелигенција је, у том добу, уназађена. Посматра ли се ствар с друге тачке гледншта, корист човека од 45 година у социолошком погледу, то с правом можемо рећи, да његова интелигенција није опала већ нанротпв порасла. Корисни материјал, који се нагомилао у љеговом памћењу средио се, он га може употребити и тако комбинирати да донесе резултат, који пређе није могао постнћи, јер још није пмао нотребно искуство". ПроФ. Хишар, лекар интерниста мишљења је, да се на ово нитање не може ни одговорити, јер опадање интелигенције зависи од најразличнијих узрока. Про®. Менчиков, управитељ Пастеровог Завода у Паризу, који се прославио својим студијама о старости, одговорио је иронички: „Кажите свакоме, даја имам 69 године и да се може утврдити, да је моја душевна моћ ослабела, зар бих ја могао остати на овом важном положају ?!" Из свега излази као највероватнпје да је ово нитање индивидуалне природе. Јов. М. Поповић, учитељ * Лаж у школи (Педагошки лист који излази у Штокхолму велн:) је по несрећи веома распрострањена. Дужност учитељева је да је гони без милосрђа н без икаква устезања не толико да је казни, колпчо да је нредвари свим могућним средствима која су разнолика према карактерима и према приликама. Лаж у ствари није природна. Она има свога узрока који треба тражити и учинитн да ишчезне. И у колико тај узрок буде био разнолик у толико ће и само лечење бити разнолнко. — Штедња у школи — Оно у чем лежи главна ствар није у томе да учинимо да деца почну да штеде, да утичемо на њих да од свога џенарца откндају ноштогод на страну колико да их обавестимо о томе шта је дух штедње. — Гимнастик а и њезина мисија у школи, у војсци и у друштву — Гимнасиика је смишљено вежбање тела. Има за циљ здравље, што ће рећи хармонију између различних органдросветни гласник , II књ., 10 св., 1911. 59