Просветни гласник

888

пр0све1ни гласник

21) Наставник Д-р Ђо-рђе ПетковиК. а) Алгебра. 1. Тројица се удруже да изврше неки заједнички посао н судедују: А с капиталом 3000 дин. за 3 месеца. В „ „ 2500 „ „ 4 „ С „ „ 1000 „ „ 6 „ Чис-т приход је 3248 днн.; х 1 2 . ■. ■- ; = 2 X ; х—1 х —Ј— 1 3. 3 х — у — 2 = 10 ~^ + ^ + 3 ^ 4 ~ 2 2 8 5 4. (9а 2т ~ 3 в т ^ 12а т+п в " +1 ): За 5. а) (15 Х-(^) 31 X - ( т+2 ) + 14 X - ( т+1 ) (5 х ~ 3 — 7 х ~ 2 ) б) 8 2 х 1 = 0'125 4-3 х. б) Геометрија 1. Страна равностраног троугла износи 2 - 5т. Еолика је површина? 1з 2 + с 2 — а 2

13 10;

Конструисати X

2 с (Свршиће се).

Утицај старости на душевну моћ — Године 1909, повео се интересантан спор између енглеских и италијанских научника о томе : да ли опадањем телесне снаге у старости опада и умна снага? ПроФесор Озлер са оксФордског универзитета мишљења је као и омладина, која је тако радо уверена да је заиста само она интелигентна и да с временом опадаље умне моћи врло брзо долази. Он је мишљења, да интелигенција од 40 година постаје слабија у јачини и оштринн; он шта више мисли, да кад би нестала сва дела, која су после 40 година старости створена, био би то мали губитак за човечанство. Међутим, његови протнвници нису тога мишљења, јер доказују, да су већина научника, писаца и вештака, своја главна дела створили у позније доба, кад су, дакле, зашлн дубоко у године. Они наводе за пример Галилеја, којије своја најглавнија открића учинио у својој седамдесетој години; па онда чувенога писца Ибзена, који је најлепше своје драме напнсао у шесетој години своје старости. Даље наводе Тицијана и Тннторета, који су такође у шесетнм годинима створили заносне слике. Између педесете и шесете године старости компоновао је Верди Аиду, Отела н ФалстаФа, Вагнер тетрологију и Мехв^егзтдег-а, Кепнер је у то доба пронашао логаритамске таблице. Морсе телегра®ску азбуку, Хегел пак саставио је свој филозофски систем. Као што се види ово пн-