Просветни гласник

ПРИЕАЗИ И ОЦЕНЕ 1. С П И СИ Ч IV Давид Коперфилд од Чарлеа Дикенса. У Рату и миру имали смо ТолстоЈта--^Д41авања о законима историјских појава и критичка разматрања савременог историчаршв!—схвагашнГ о кима. У Богородичиној цркви напгли смо ираву студију о особитостима старе архитектуре, ироучавањс државне структуре ХУ вска, сјајне описе старог Париза и најиосле, ФилосоФСке реФлексије једног генијалног песника и великог мислиоца. У Давиду Коперфилду нема тог научног елемента. Чарлса. Дикенса нису занимала пита .ња ФилосоФије и мета®изике, нпти је уносио у свој роман писоке идеје о свету и животу, нити се одавао дубоким размишљањима о људском друштву. Он није претурао по далекој прошлости да у њој тражи одгонетку садашњости, нити је- лредочавао будућност да би људи изабрали правп пут к срећи п мудрости. Дикенс се задовољио да буде мемоарист садашњости и хроничар савремених догађаја. Али и савремени догађаји могу имати велику историјску и социјалну вредност, ако су то големи ратови, којима се решава срећа- народима, или важне динломатске нгре, које одлучују судбину држава или оштри политички и класни сукоби, иза којих провирује рсволуција. Ништа од свега тога у Давиду Коиерфилду! Дикенс не тражи својо догађаје у великим бурама н силнпм олујама друштвеног живота. Њега не мами блистави сјај моћних личности, нити га привлачп тројака аристократија: крви, новца и ума. Француски романсијери не могу да живе боз војвода и маркнза, кнежева и гроФова. Не само Иго и Дима, не једино Февал и Оне, него и Зола и Доде и Мопасан и Балзак нриноли су своју жртву нред олтаром великога племства, било из оданости, било из подсмоха. Дикенс није тако високо подигао своје очи, и попут каквог Фетишиста, он је тражио своје идоле не на недостижним висинама, него у свом најближем кругу. У Давиду Коиерфилду он се окренуо тамоиамо; крочио корак, два; бацио око лево и десно и нружио руку на ову или ону страну. И одмах ту, из неиосредне психичко и социјалне сродине, чак и из геограФСке близине нојављују се позване личности, као да су војници једно исте чете, којој је дато велико „вољно", па на. ирви звук трубе стаје у вронт. Личности из Давида Коиерфилда, да се