Просветни гласник

11РИКАЗП II ОЦЕНЕ

895-

иослужим једним изразом Дпме сина, не само нема у Готеком Алманаху, него једва ћо се коЈа наћи и у каквом енглеском Ботену. То су мали л>уди, који живе у приземљу живота и у предграђу друштва. Адвокати, еитни рентијери, адвокатски приправниди, управнпци малих панспона, мршави и изгладнели учитељи, ђацц, мрнарп, слуге и служавке — ето романсијерске клнјентеле Чарлса Дикенса, у роману ■Јлвид Коиерфилд. Место сјајних униформи п богатпх тоалета — нословна одећа радних људи, и место еалонског парФема задах морске рибе илп прашњавих аката. француски критичари, Бринетијер нарочито, нашли су у Дикенсц нлебејски укус и вулгарност. На њихову жалост, пример Дпкенсов постао је заразан. Модерни роман списходио се напустити дворове и калате п сићи у уцере и сутерене. Ои се разортачио с историјом: њој је оставио велике а себи .је задржао мале. Затим је скинуо Фрак п реденгот, обукао радниику блузу или нригрнуо нросјачку кабаницу, на се сишао „на дно живота". Дикенс ииак није стигао до тих носледњпх стуињева. Према Дими оцу он јо, дакако, прави нлебејац, али нрема Горком он изгледа отмен центлмен. Ваља напоменути једпу разлику између Дикенеових симиатија за слабе и нејаке и модерне енонеје малих и незнатних. Савромен роман ноклонио ее пред снагом демократског иокрета којим је нрожет сав социјални живот културних народа у садашњицн. Данагањи романсијери кокетују е гуњцем и блузом, као што су ее старн клањали одежди п порфири. Дикенс није бпо демократ, као што нпје био ни Гогољ, и ако еу обо.јица много учпнили за оне из доњих слојева. Дикенс се обраћао пасторчадпма живота из два главна разлога. Нрво, он јо њих најбоље нознавао, јер је међу њима живео и с њима друговао у најупечатљивије доба свога живота, у својој младости. Друго, Дикенс је нисац добра срца, и као код већине најбољих енглеских романсијора у њега моралист стоји уз уметника, раме уз раме. * Какав јо Дикенс као моралист ? ,1ако је на први поглед видети да је он наклољенији талмуду н корану него јеванђељу, и ближи примитивном моралу „земаљеког царства" него високим начелима солидаристичке етике. Између узвпшене заповести Христове о љубави према ближњима, а то ће рећи и прома неџријатељима, п нрактичног, сувог, нравитељственог морала у дееет заповести, Дикенс се прпволео овом последњем. Његов морал говори тоиом синајских таблица: „не убш; не украдп; не прељуби сотвори: не пожелаи жени искреннаго твоего"... И тешко непослушнпма којп се одметну од њогових наредаба. Нсће им он ставити у изглед тешке муке у наклу: ни да им језик нропадне кроз вилице, ни да им висе змије о дојаках, ни да им горе п ноге н руке. Његово 1азсла1;е ои;т зрегаига није над уласком у пакао, него над вратима државног затвора. Тамо је он спровео Урија Хипа и Литимера за покушаје крађе и отмнце. А Стирфорта који је учинио теже бешчашће осудио је Дикенс на смрт у морским таласима. Тако он казни рђаво, а за добре нема варљивих обећања за други живот, него стварних накнада на овом свету. Награда врлине врши се ношто у готову новцу а нонајвпше у брачној срећи и домаћем задовољству. Дџкенс с воћнм дело.м својих личности нрави трговинске уговоре ио начелу (1о и4 Јез, и како они чине добро, тако им он и плаћа. Само покашто моралист се изгуби испред уметнпка, и тада страдају и невини (Хам, Емилија) а извлаче се н криви (Мурдстон и његова сестра).